Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаTehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' obeležio 40 godina rada
Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu obeležio je 40 godina postojanja i rada. Osnovan je 1974. godine kao Pedagoško-tehnički fakultet, a od 1986. godine ova visokoškolska ustanova prerasla je u Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" i deo je Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno na njemu studira oko 1800 studenata, na četrnaest akreditovanih studijskih programa na osnovnim i master akademskim studijama, a rad je organizovan kroz sedam katedri. Diplome na njemu je do sada steklo više od 5800 studenata, magistriralo je 335, a zvanje doktora nauka steklo 113 diplomaca.
Značajan jubilej obeležen je svečanom akademijom, uz prisustvo brojnih gostiju, predstavnika partnerskih fakulteta iz Budimpešte, Temišvara i Uhte (Rusija), predstavnika Ministarstva prosvete, Srednjebanatskog okruga, Grada Zrenjanina, predstavika privrede, saradnika sa fakulteta širom Srbije, bivših i sadašnjih profesora i studenata.
Nakon pozdravne reči dekana TF "Mihajlo Pupin" prof. dr Milana Pavlovića, prisutnima se obratio rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Miroslav Vesković, koji je rekao da je slaviti ovakav jubilej velika radost, ali i još veća obaveza za ono što nas očekuje u budućnosti.
- Verujem da bi i Mihajlu Pupinu, da je danas živ, osnovna misao bila – kuda i kako dalje, kako napredovati, kako sticati nova znanja, u Banatu, Vojvodini, Srbiji, kako širiti znanje i njegovu upotrebu tako da naša zemlja ide brže i bolje napred. Vremena se menjaju. Za nova vremena treba drugačiji način razmišljanja. Ne može se razmišljati kao pre 160, 60, 20 ili 10 godina, trebaju nam novi, drugačiji, i oni ljudi sa iskustvom, ali i drugačiji mladi ljudi, koji će svojom preduzetničkom logikom i angažovanjem sami sebi stvoriti i prostor u kome će raditi i poslove – istakao je rektor Vesković.
- Verujem da bi i Mihajlu Pupinu, da je danas živ, osnovna misao bila – kuda i kako dalje, kako napredovati, kako sticati nova znanja, u Banatu, Vojvodini, Srbiji, kako širiti znanje i njegovu upotrebu tako da naša zemlja ide brže i bolje napred. Vremena se menjaju. Za nova vremena treba drugačiji način razmišljanja. Ne može se razmišljati kao pre 160, 60, 20 ili 10 godina, trebaju nam novi, drugačiji, i oni ljudi sa iskustvom, ali i drugačiji mladi ljudi, koji će svojom preduzetničkom logikom i angažovanjem sami sebi stvoriti i prostor u kome će raditi i poslove – istakao je rektor Vesković.
Godišnjica rada Tehničkog fakulteta protekla je u znaku obeležavanja 160-te godišnjice rođenja našeg velikog naučnika, čije ime nosi i fakultet. Podsećanje na Mihajla Pupina, njegovo delo i doprinos ne samo razvoju nauke, već i našeg naroda u celini, evocirao je predsednik Republičkog odbora za obeležavanje "Godine Pupina" u Srbiji, dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta prof. dr Branko Kovačević.
- "Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" pokušava da, pre svega na primerima dobre prakse i u saradnji na međunarodnom nivou, sa univerzitetima iz okruženja, ali i iz Rusije i Kine, stekne odgovarajuća iskustva, na osnovu kojih bismo mogli da kažemo, da, mi smo prava adresa za vašu budućnost, izjavio je prof. dr Milan Pavlović, dekan zrenjaninskog fakulteta.
Kako je ovom prilikom istakao prof. dr Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za visoko obrazovanje, jedino što naše društvo može da izvuče iz krize su znanje, nove ideje i tehnologije, a očekuje se da će se sve to razvijati i na ovom fakultetu.
- Ulaganje u obrazovanje nije trošak, već jedini način da se izvučemo iz krize. Ja bih dodao i da je osnovna uloga fakulteta da studenti dođu u centar obrazovanja i da oni povuku napred, zajedno sa svojim profesorima – istakao je prof. dr Stupar.
- Ulaganje u obrazovanje nije trošak, već jedini način da se izvučemo iz krize. Ja bih dodao i da je osnovna uloga fakulteta da studenti dođu u centar obrazovanja i da oni povuku napred, zajedno sa svojim profesorima – istakao je prof. dr Stupar.
S posebnim emocijama prisutnima se obratio prof. dr Nikolaj Chadaja, rektor Državnog tehnološkog univerziteta (UGTU) iz grada Uhte, koji je preneo pozdrave bratskog ruskog naroda. Do saradnje zrenjaninskog i tog fakulteta došlo je na inicijativu kompanije "Gasprom Njeft", a kao jedan od prioriteta u toj saradnji istaknuta je potreba za obrazovanjem kadrova u oblasti tehnologije nafte i gasa.
- Kod nas se već dugo vrši eksploatacija naftnih ležišta. Mi smo visokoobarovna ustanova za školovanje stručnjaka u oblasti eksploaatcije nafte i gasa. Tu je i naš zajednički interes i već kroz razmenu iskustva mi ćemo unaprediti odnose i tehnologiju u radu. Naš dolazak ovde u vezi je sa dolaskom u Srbiju velike kompanije "Gasprom", koja posluje i u garu Uhti. Komapnija je dugo birala neku visokoorazovnu ustanovu u Srbiji s kojom bi mogla da ostvari saradnju i nama je velika čast da baš na ovom fakultetu predstavimo i rusko obrazovanje i dokažemo da smo jedna od osnovnih institucija za obraozvanje radnika za "Gasprom", kazao je prof. dr Chadaja.
- Kod nas se već dugo vrši eksploatacija naftnih ležišta. Mi smo visokoobarovna ustanova za školovanje stručnjaka u oblasti eksploaatcije nafte i gasa. Tu je i naš zajednički interes i već kroz razmenu iskustva mi ćemo unaprediti odnose i tehnologiju u radu. Naš dolazak ovde u vezi je sa dolaskom u Srbiju velike kompanije "Gasprom", koja posluje i u garu Uhti. Komapnija je dugo birala neku visokoorazovnu ustanovu u Srbiji s kojom bi mogla da ostvari saradnju i nama je velika čast da baš na ovom fakultetu predstavimo i rusko obrazovanje i dokažemo da smo jedna od osnovnih institucija za obraozvanje radnika za "Gasprom", kazao je prof. dr Chadaja.
Prema rečima gradonačelnika Zrenjanina Ivana Bošnjaka, opredeljujuća strategija razvoja grada je da on bude i grad mladosti i grad znanja, a, kako je rekao, grad znanja mora se oslanjati na svoj fakultet.
Tokom svečanosti upriličena je i dodela povelja i zahvalnica za doprinos razvoju fakulteta, kao i uručenje diploma master studentima.
U umetničkom delu programa svečane akademije nastupio je zrenjaninski mešoviti hor pevačkog društva "Prepodobni Rafailo Banatski", sopran Sara Reštaš uz klavirsku pratnju Tine Nikolovski, orkestar tamburica i kvartet muzičke škole "Josif Marinković" Zrenjanin, a lik i delo Mihajla Pupina dočarao je glumac Nebojša Dugalić.
