Служењем помена и полагањем венаца на спомен-обележја у Зрењанину и Стајићеву обележен Дан сећања на жртве НАТО агресије на нашу земљу

Служењем помена и полагањем венаца на спомен-обележје припадницима војске, полиције и добровољцима погинулим у ратним сукобима 1991-1999. године и на спомен-чесми погинулом припаднику ВЈ Славиши Кепићу у Стајићеву обележен је данас Дан сећања, двадесет шеста годишњица од почетка НАТО агресије и бомбардовања наше земље, тадашње Савезне Републике Југославије.

 

 

Венце су на споменик погинулим припадницима војске, полиције и добровољцима из нашег града положили градоначелник Симо Салапура, заменик Саша Сантовац  и председник Скупштине града Чедомир Јањић у име Града Зрењанина, представници гарнизона Војске Србије - Команде банатске бригаде у Зрењанину које је предводио мајор Ненад Наумов, Средњобанатског управног округа на челу са начелником Предрагом Рађеновићем, као и  делегације Полицијске управе Зрењанин, Ратних војних инвалида и породица погинулих бораца града Зрењанина, СУБНОР-а, ветерана 63. падобранске бригаде - Банат, Организације резервних војних старешина, Удружења војних пензионера, делегација Посебне јединице полиције и градског одбора СНС.
Помен је служио Веселин Влашки, старешина храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину.

 

 

Мајор Ненад Наумов подсетио је на то да је пре 26 година на Савезну Републику Југославију извршена НАТО агресија.
- Ваздушна кампања деветнаест чланица западне војне алијансе под називом „Савезничке снаге“ почела је увече, 24. марта 1999. године. Страдало је око 3.500 људи,  а рањено и повређено је више од 12.500 људи. За 78 дана, колико је трајала агресија, убијено је око 2.500 цивила, а међу њима 89 малишана и 1031 припадник војске и полиције. Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2700 деце, као и 5188 војника и полицајаца, 25 особа се и данас воде као нестали. Званичног податка о броју настрадалих цивила у НАТО бомбардовању још нема – рекао је, између осталог, мајор Наумов.

Он је указао да је актуелност прошлих догађаја, нарочито оних попут НАТО агресије 1999. године, вечна.
- Не можемо и не смемо заборавити експлозије, рушење, убијање и страдање. Наша је дужност и обавеза због нараштаја који долазе да тешке тренутке НАТО агресије сачувамо од заборава кроз 24. март и очувамо успомене на оне који више нису са нама, у жељи да се такво време никада више не понови – поручио је мајор Наумов.

 

 

Градоначелник Симо Салапура рекао је да су на данашњи дан, 24. марта 1999. године, међународно право, правда и једнакост доживели пораз, а наша земља најтеже тренутке од завршетка Другог светског рата.
- Агресија 19 земаља, окупљених унутар НАТО пакта, на слободарску Србију и тадашњу Савезну републику Југославију, представља преседан незабележен на европском тлу, баш као и почињени злочини за које не може да буде било каквог оправдања, нити разумног објашњења. Сећамо се данас тих 78 дана туге и поноса. Сећамо се људских страдања, патњи и безумног уништавања наше инфраструктуре, стамбених и јавних објеката, путева, мостова, железничких пруга. Сећамо се и херојског отпора бранитеља, припадника војске, полиције и добровољаца, који су пркосили знатно надмоћнијој војној сили и пуних 78 дана супротстављали се ваздушним нападима и копненој офанзиви на караули Кошаре.  Пред овим спомеником сећамо се и свих наших суграђана, који су за слободу отаџбине дали своје животе. Ова педесет три имена сведоче о херојству и храбрости, о пркосу и инату који је наш народ увек показивао пред било којим непријатељем. Ниједна од ових жртава није била узалудна, поручујемо то сваке године, пре свега, да бисмо чували успомену на њих, али и да би спречили да се тако нешто више не понови – рекао је градоначелник.
Истакао је и да се обележавајући 26 година од НАТО агресије и овог пута шаље порука да опростити можемо, али да заборавити нећемо и не смемо никада и да то пренесемо и на будуће генерације.

 

 
У Стајићеву су положени венци на спомен-чесму посвећену Славиши Кепићу, страдалом 1999. године у борбама на Косову и Метохији.
Славиша Кепић, мештанин Стајићева, трагично је страдао 3. маја 1999. године у региону Савине воде, западном делу Косова и Метохије, у току НАТО агресије на нашу земљу и бомбардовања јужне српске покрајине. Био је у том тренутку припадник Војске Југославије и имао свега двадесет година.
Цвеће су, поред родбине и представника месне заједнице,  Удружења јединица за специјалне операције у Савезу удружења бораца Србије, ветерана 63. падобранске бригаде – Банат, положили и представници Града Зрењанина – помоћница градоначелника Марија Дамјановић и помоћник градоначелника Ненад Домјесков.