Представља засебну целину сачуваног старог градског језгра и заштићени споменик културе, а такође је и најзначајнији стамбено-трговачки и пословни део града. Од 1716. године и одласка Турака централна је градска улица. До 1879. убележена је као Улица Великог моста. До 1919. зове се Хуњадијева. Од 1919-1941. зове се Краља Александра, а за време немачке окупације добија име Хермана Геринга. Од 1944-1992. носи назив Маршала Тита, а тада јој се враћа предратни назив, који носи и данас – Краља Александра И Карађорђевића. Готово свака зграда у овој улици има занимљиву прошлост, а многи људи који су у њој живели доприносили су развоју града у бројним областима живота и рада.
Крајем осамдесетих година прошлог века претвара се у пешачку зону, а садашњи изглед добила је на основу реализованог пројекта архитекте проф. Бранимира Митровића, чији је ауторски тим победио на југословенском конкурсу за уређење градског језгра. Најобимнији радови на уређењу улице обављени су 2006. године.
Кућа Стевана Буковца
Кућа Стевана Буковца, из 1905. године, својим положајем и фасадама нагласила је чело блока и стару регулацију на истицању најстаријих градских саобраћајница. Обрађена је у неоренесансном духу, са нарочито запаженим фасадама ка Тргу слободе и главној улици.
Кућа каменоресца Тунера Теодосија
Кућа каменоресца Тунера Теодосија из 1900. године, грађена по плановима Иштвана Барта, због необичног маварског стила градње, добила је назив „Шехерезада“.
Бенцеова кућа
Бенцеова кућа је прва модерна зграда левог фронта улице и прва наменска робна кућа коју је 1906. године подигао власник фабрике намештаја Микша Бенце.
Трговачко-стамбена зграда савремене архитектуре
Трговачко-стамбена зграда савремене архитектуре, изграђена 1995. године, на месту приземне куће Александра Сандића из прве половине 19. века. Нова зграда прати тенденције уклапања модерних архитектонских стремљења у објекте градитељске баштине.
"Ренесанса"
Најновије (подигнуто 2008. године) у низу здања у овој улици јесте пословни центар „Ренесанса“, која наставља да прати поменуте тенденције и Зрењанин приближава стандардима усвојеним широм Европе и света приликом градње сличних објеката у најстрожим градским центрима.
