Као и народну ношњу, тако и праву народну банатску музику одликују све оне особине које доводе у везу са панонско-скитским коренима. У правој „етно“ музици Баната гајде и најразличитије врсте фрула (овде углавном израђиване од дрвета зове и најразличитијих облика) су инструменти који су једино и заступљени. Банатско коло, познатије као „бећарац“, које се свирало и певало у свечаним приликама – свадбама и различитим весељима, а које је пропраћено гајдашима, уједно нас везује и за старе српске крајеве одакле је највећи број данашњих Срба са ових простора дошао у XВИИ веку, јер стихови „бећарца“ су испевани у десетерцу (епском), док је музика гајди свакако веза са прастарим панонско-скитским коренима.
Иако данас музику тамбураша најпре препознајемо као војвођанску, тамбуру су још крајем XИВ и почетком XВ века Турци донели на Балкан и прво је била заступљена у музици Босне, Источне Србије и Македоније, али сасвим другачије него што се користи у тој заиста карактеристичној, али не и старој и самосвојној тзв. војвођанској музици. Иако су утицаји били са различитих страна, вероватније је да је музика „тамбураша“ у оваквом облику настала као мешавина утицаја из Украјине (одатле су и утицаји и на ткз. староградску музику), из Румуније и Мађарске.