Банатска кухиња типична је мешавина разних утицаја. Оно што је чини значајно другачијом од типичне српске кухиње су утицаји немачке и мађарске кухиње, пре свега. Ови утицаји се огледају у мешавини слано – слатко (кувано месо и сладак сос, печење и салата од вишања, на пр.), свим врстама „киселих“ теста, а доказ за то је да су се варијетети немачких назива многих јела сачували до данас – тако недељом за ручак имамо „римфлајш“, после ручка штрудле са маком, једемо и чушпајз, рецимо од лудаје, с јесени није реткост да будете послужени китникезом. Исхрана је у Банату морала да се прилагоди начину живота, али и географским карактеристикама простора (климатским елементима, мочварном терену, итд.). Ови разлози утицали су на припрему „јаке“ хране, односно формирање гурманске кухиње.
Непосредни утицај других кухиња огледа се у увођењу нових начина припреме хране, као што су: поховање, дунст, кување воћа за компоте. Као гастрономска обележја Баната најпознатије су следеће врсте јела и њихове карактеристичне подкатегорије:
– предјела („швапски сир“, крвавица, чварци, сланина..)
– супе (кокошија, пачија, гушчија, ајнпрен супа…)
– јела од теста (шуфнудле, ваљушци, кнедле…)
– сосови (од вишње, јабуке, рена, мирођије, парадајза…)
– чушпајзи (од бундеве, шаргарепе, кромпира…)
– колачи и посластице (штрудле с маком, рогачем, вишњама, бухтле, пита с бундевом, вишњама, сиром, гризом, шненокле…)
– компот или дунст (од шљива, дуња, китникез…)
– пића (бела кафа, вино, пиво…)