Једино у Војводини, па тиме и у Банату, на развој народног градитељства изразито су утицали политичко – друштвени чиниоци. Државна и феудална власт поставила је основе насеља, обликовала кућишта и предодредила развој куће у ширим размерама. Развој банатске куће текао је континуирано од времена оснивања данашњих насеља. Првобитна српска кућа тога доба била је дводелна са подужим тремом, слична у основној диспозицији са старом косовском приземљушом, одакле су многи досељеници дошли током XВИИИ века.
Што се обликовања тиче, војвођанску кућу карактеришу следећи елементи: двоводни стрми кров са калканом на уличној регулационој линији, два прозора на соби и два мала отвора на у калкану, подужни трем на дворишној фасади. Обрада калкана је пролазила разне фазе од дашчане оболге која је у Банату била предмет декоративне обраде преко равне глатко олепљене површине до богато обрађених облика барокног карактера који су настали под утицајима са северозапада при крају XИX и током XX века.
Ветрењача
Некада врло распрострањени „млинови на ветар“ данас су права реткост. У Банату постоје још свега две сачуване аутентичне ветрењаче, а једна је „Бошњакова ветрењача“, која се налази на излазу из насељеног места Меленци према Кикинди, на око 20 км од Зрењанина, и изграђена је 1891 године.
Ђерам
Ђермови су типични војвођански бунари који који су такође у нестајању. Некада су грађени само од дрвета, и таквих је остало још веома мало. Данас је присутан тренд градње ђермова у оквиру појединих туристичких дестинација или угоститељских објеката који негују етно-понуду, па су тако ђермови подинути испред ресторана „Александар“, на Карађорђевом тргу у Зрењанину и у оквиру етно комплекса „Тигањица“, на раскршћу магистралног пута Зрењанин – Београд и локалног пута за резерват „Царска бара“ и Лукино село, 15 километара од Зрењанина.
