На темељима бечкеречке тврђаве

У писму једног дворског чиновника краља Фердинанда налази се приближан опис тврђаве из 1551. године: “бедеми, или од камена саграђена градска ограда, кружни опкопи унутрашњег и спољашњег града, стражарска кула… у дворишту градског замка куће за становање кастелана и његове послуге, стамбена одељења за војну посаду, госте, можда још витешка дворница, ризница, тамница, цистерна и друго. За улаз у град служила је само једна капија с покретним мостом постављеним на дубок ров”.

 

Као већина тадашњих утврда и ова се састојала из унутрашњег и спољашњег града. Тврђава је, на основу изгледа са доступних мапа, имала облик правоугаоника. Претпоставља се да јој се дуже странице поклапају с данашњом ивицом Трга слободе, све до почетка Улице цара Душана, паралелна с њом је Улица Мирослава Тирша, а друге две паралеле некадашњег тврђавског правоугаоника чине данашње улице Народног фронта и Савезничка. Међутим, по другим истраживањима, спољашњи град се пружао све до данашњег “Текстиловог” тржног центра, а краћа страна правоугаоника није ишла даље од некадашњег рукавца Бегеја чији остаци још постоје између улица Пупинове и Слободана Бурсаћа и који је пресецао данашњу Улицу краља Петра у висини Кино-баште и зграде “Комитета”. По мађарској речи за тврђаву (вáр) је и данашња улица Цара Душана својевремено носила назив „Тврђавска улица“ (мађ. Вáраљаи утца).