Током наредних неколико деценија зграда је постала тесна за смештај растуће жупанијске администрације и високих чиновника који су у њој становали, те се указала потреба за доградњом. Након више предлога, 1881. године су поџупан Бела Талиан, познати пештански архитект Лехнер Еден и грађевински инжењер Партош Ђула сачинили план реконструкције и проширења зграде. По неким изворима, у формирању изгледа палате учествовао је и Леополд Баумхорн, пројектант велелепне синагоге у Бечкереку, срушене 1941. године. Одлучено је да се целокупно жупанијско здање преправи у барокном стилу.
Преуређење старог дела здања, средишњег и десног дела, као и крова, почело је средином августа 1886. године, непосредно по пријему новоподигнутог крила. Том приликом говор су одржали Велики жупан Хертеленди Јожеф, поџупан Ронаи Јене и архитект Партош Ђула, да би на крају радници и присутна публика отпевали химну. Радови на адаптацији потрајали су до краја 1887. године. Свечано отварање обављено је на ванредној скупштини 16. јануара 1888. године, након мисе одржане у Римокатоличкој цркви. На тој Скупштини говорили су торонталски главни бележник Ласло Даниел, народни посланик Угарског сабора Пал Даниел и великобечкеречки рабин Мор (Мавро) Клајн. Поводом отварања обновљене и проширене Жупанијске зграде публикована је и споменица на мађарском језику чији пун назив гласи “Отварање новосаграђеног седишта Торонталске жупаније и свечане беседе одржане на ванредној седници 16. и 18. јануара 1888. приликом откривања портрета Његове екселенције председника владе Калмана Тисе”.
Година 1887. уписана је на фасади зграде, на орнаменту на луку изнад балкона, и историјско је сведочанство времена када је Жупанијска зграда – Градска кућа добила садашњи изглед.
