U svetu modernih tehnologija i masovne proizvodnje, sve je teže očuvati tradiciju, znanje i veštinu koju su stvorili naši preci. Tradicionalni i umetnički zanati označavaju veštinu, naročito ručni rad u procesu izrade unikatnih proizvoda i pružanja usluga koje su zasnovane na tradicionalnim znanjima upotrebom prirodnih materijala u procesu proizvodnje, uz korišćenje pretežno jednostavnih alata.Tradicija je uvek odlično polazište za budućnost. Svaki je zanat zlatan, mudro poručuje davnašnja izreka, a zrenjaninske zanatlije i preduzetnici trude se, u skladu s tom vodiljom, da svoju spretnost i talenat pretoče u brojne zanimljive, upotrebljive i tražene proizvode.
Tragom prošlosti…
Govoreći o današnjem zanatstvu u našem gradu, domaćoj radinosti i umeću ručnog stvaranja i oblikovanja, priča o tome neminovno seže u sada već daleku prošlost, u šesnaesti vek i počinje iz tadašnje – Kujundžijske ulice, danas Svetosavske. U njoj je, tokom tri stoleća, radilo desetak kujundžija i zlatara, čiji su vredni radovi bili cenjeni i van lokalnih okvira.
Veliki Bečkerek – važan zlatarski centar
Najistaknutiji zlatar iz Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) je svakako bio Petar Smederevac koji je 1540. godine izradio srebrni okov za jevanđelje u čast vladike Maksima, bivšeg despota. Ovo je prvi sačuvani okov jevanđelja s natpisom i imenom majstora, što ukazuje na visok nivo zanatske veštine i umetničkog izraza u tom periodu.
XVII vek
“Da se Bečkerek zanatstvom i trgovinom izdvajao od ostalih mesta u Banatu toga doba svedoče i dva popisa priložnika Pećke patrijaršije (Katastizi iz 1660. i 1666); tu su naime zabeleženi: šest ćurčija, po četiri terzija i čizmara, dvojica kalajdžija i po jedan kujundžija, tufekčija (puškar) i bozadžija.” – Olga Zirojević, Panonska urbana kultura
ZANAT PO ZANAT, RUKOM DO SRCA – Vodič kroz tradicionalne i umetničke rukotvorine