Sednica Okružnog štaba za vanredne situacije Srednjobanatskog upravnog okruga održana je danas u sali Gradskog veća, a na dnevnom redu bilo je razmatranje aktuelne situacije zbog pojave afričke kuge svinja u Srbiji.
Načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga Predrag Rađenović kazao je da se ova bolest svinja pojavila u Sremu i Mačvi i podsetio na to da je pre nekoliko godina takvih slučajeva bilo u Čenti, Sečnju i Žitištu, te da je ova sednica sazvana kako bi se sprečilo širenje bolesti na teritoriji našeg okruga.
Po završetku sednice, direktor Veterinarskog instituta Zrenjanin Darko Bošnjak rekao je da je na teritoriji Srednjobanatskog i Severnobanatskog upravnog okruga situacija za sada stabilna.
– Nema slučajeva i nema žarišta afričke kuge svinja. Bilo je par sumnji, a Veterinarski institut sa svim službama i Veterinarskom inspekcijom uradio je dijagnostiku i sve ove sumnje su odbačene jer je dijagnostikovano da nema prisustva virusa i da su nalazi negativni – rekao je on.
Preporuke struke, ukazao je, jesu da vlasnici životinja moraju da povedu računa o biosigurnosnim merama, da smanje frekvenciju ljudi u svojim dvorištima, koriste posebnu odeću i obuću za svinjac, imaju dezinfekcione barijere i da ne hrane svinje pomijama.
– Takođe, bitno je i apelujemo na vlasnike odnosno držaoce svinja da ih prijave. Potrebno je da svinje budu obeležene i da gazdinstva budu registrovana jer i u slučaju pojave afričke kuge svinja neće biti nadoknade štete, a pored toga, snosiće i zakonske sankcije – poručio je Bošnjak.
Na današnjoj sednici rečeno je da vlasnici svinja, ukoliko primete bilo kakvu promenu na životinjama to prijave veterinarima u svom naseljenom mestu, Veterinarskim stanicama ili veterinarskoj inspekciji. Zbog brzog širenja virusa, upućen je apel svim uzgajivačima svinja da primenjuju sve mere zaštite i prate uputstva veterinara.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede juče je saopšteno da je afrička kuga svinja potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 703 gazdinstva. Najugroženiji su Sremski i Mačvanski okrug, kao i deo teritorije grada Beograda, dok dodatni rizik predstavljaju područja sa velikim šumskim kompleksima i lovištima.