У свету модерних технологија и масовне производње, све је теже очувати традицију, знање и вештину коју су створили наши преци. Традиционални и уметнички занати означавају вештину, нарочито ручни рад у процесу израде уникатних производа и пружања услуга које су засноване на традиционалним знањима употребом природних материјала у процесу производње, уз коришћење претежно једноставних алата.Традиција је увек одлично полазиште за будућност. Сваки је занат златан, мудро поручује давнашња изрека, а зрењанинске занатлије и предузетници труде се, у складу с том водиљом, да своју спретност и таленат преточе у бројне занимљиве, употребљиве и тражене производе.
Трагом прошлости…
Говорећи о данашњем занатству у нашем граду, домаћој радиности и умећу ручног стварања и обликовања, прича о томе неминовно сеже у сада већ далеку прошлост, у шеснаести век и почиње из тадашње – Кујунџијске улице, данас Светосавске. У њој је, током три столећа, радило десетак кујунџија и златара, чији су вредни радови били цењени и ван локалних оквира.
Велики Бечкерек – важан златарски центар
Најистакнутији златар из Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) је свакако био Петар Смедеревац који је 1540. године израдио сребрни оков за јеванђеље у част владике Максима, бившег деспота. Ово је први сачувани оков јеванђеља с натписом и именом мајстора, што указује на висок ниво занатске вештине и уметничког израза у том периоду.
XVII век
“Да се Бечкерек занатством и трговином издвајао од осталих места у Банату тога доба сведоче и два пописа приложника Пећке патријаршије (Катастизи из 1660. и 1666); ту су наиме забележени: шест ћурчија, по четири терзија и чизмара, двојица калајџија и по један кујунџија, туфекчија (пушкар) и бозаџија.” – Олга Зиројевић, Панонска урбана култура
ЗАНАТ ПО ЗАНАТ, РУКОМ ДО СРЦА – Водич кроз традиционалне и уметничке рукотворине