Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији, међу којима се налази и Град Зрењанин, а у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоуправама, и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – СТАР (Стартегиц Тоолс фор Ассессинг Рискс) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.
Значај израде Планова спремности за Град Зрењанин
СТАР (Стартегиц Тоолс фор Ассессинг Рискс) анализом за Град Зрењанин утврђени су следећи ризици:
1. Сезонски грип
2. Квар у водоснабдевању
3. Грозница Западног Нила
Имајући у виду значај постојања овако детаљних Планова који су од неизмерене важности како за здравствену заштиту грађана, тако и за за запослене у здравству, у координацији Града Зрењанина тим који се састоји од чланова Одсека за одбрану и ванредне ситуације, Савета за здравље и представника Завода за јавно здравље Зрењанин, је израдио сва три Плана.
Планови садрже људске, материјалне и техничке ресурсе, усклађеност примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите, са јасним смерницама и корацима који се предузимају. Планови спремности представљају детаљне документе односно процедуре поступања, са именима контакт особа испред сваке установе при сваком кораку Плана, са дефинисаним могућим капацитетима ресурса свих здравствених установа на територији Града Зрењанина. На овај начин, најважнији фактор у ванредним ситуацијама – време, може се искористити на најбољи начин за пружање правовремене, ефикасне и ефективне здравствене заштите на свим нивоима.
Предности које ови планови пружају су вишеструке: од јачања капацитета локалних здравствених установа, преко бољег управљања ризицима, до повећања способности за брзо реаговање у случајевима избијања заразних болести или других здравствених претњи. Кроз усмеравање на користи за градове и опптине, Планови помажу у постизању координираног одговора и изградњи капацитета за реаговање, што директно доприноси здрављу и безбедности грађана.
Улога Савета за здравље и сарадња између локалних самоупурава кључни су у овој координацији, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама ће постати саставни део постојећих локалних Планова за заштиту и спасавање.
Кроз сталну анализу, надоградњу и ажурирање, ови документи ће обезбедити систематски одговор на кризне ситуације и унапредити јавно здравље на локалном нивоу.