Ušuškana uz frontalni deo zgrade, levo od glavnog ulaza, duže od 125 godina raste tisa (Taxus baccata L.), mitsko drvo prožeto simbolikom dugovečnosti, otrovnosti i raznih narodnih verovanja. Poznati su primerci stariji od dve hiljade godina, visoki i do dvadeset metara, koji rastu vrlo sporo, ali svojim trajanjem nadmašuju gotovo sve poznate biljne vrste. Uspeva u vrlo različtim uslovima – bilo da je u senci, na osunčanim otvorenim prostorima, na plodnom ili siromašnom zemljištu.
Najpoznatija zrenjaninska tisa, istorijski povezana sa Gradskom kućom i njenim neposrednim okruženjem, zasađena je oko 1890. godine, o čemu svedoče fotografije nastale u tom i nešto kasnijem periodu. To je period neposredno nakon rekonstrukcije i dogradnje zgrade, kada je formiran i Županijski park u kom, oko fontane, takođe raste nekoliko stabala tise. Još jedan primerak, ali skromnijih dimenzija, raste uz desno krilo zgrade.
Na brojnim starim fotografijama Gradske kuće, s obzirom na njegov dominantan položaj, vidljivo je i stablo tise, te se kroz vreme i promene na samoj zgradi, njenom okruženju i Trgu slobode, može pratiti i rast tog stabla. Ova tisa je, uz zgradu, takođe svedok svih istorijskih zbivanja na gradskom trgu. S obzirom da još nije dostigla uobičajenu veličinu i da se, iako je prevalila jedan vek, smatra mladom, nastaviće da raste, zajedno sa gradom i trgom i dalje prateći sve promene na njemu. Dobila je posebno mesto na novom Trgu slobode, oko nje je postavljen novi travnjak i proširena zelena površina na kojoj se nalazi. Pored nje više neće prolaziti motorna vozila, što joj donosi dodatni kvalitet i zdraviju životnu sredinu.
Stablo tise možda će nadživeti i samu Gradsku kuću, a možda i nestati u vihorima nepredvidivih životnih ukrštanja i razmimoilaženja, ko zna. Danas je ona jedan od simbola grada na Begeju, baš kao i zgrada u čijoj je zaštitničkoj senci rasla i zimzelenu krošnju širila svih burnih prohujalih i godina čiji smo savremenici…