Комеморација поводом 85. годишњице депортације Јевреја из Зрењанина и Баната одржана је данас на Меморијалном јеврејском гробљу у Зрењанину.
Комеморацији су присуствовали Њена екселенција, амбасадорка Државе Израел у Србији Авивит Бар-Илан, заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац, Ненад Домјесков и Марија Дамјановић, помоћници градоначелника, представници Савеза јеврејских општина Србије, као и јеврејских општина из Београда, Суботице и Зрењанина, представници СУБНОР-а, као и преживели сведоци трагичних догађаја из тог периода.
Пре комеморације, у Градској кући је организован свечани пријем за Њену екселенцију, амбасадорку Авивит Бар-Илан, који је приредио градоначелник Зрењанина Симо Салапура са сарадницима.
Обраћајући се присутнима на меморијалном скупу, заменик градоначелника Сантовац захвалио је на изузетној сарадњи Јеврејске општине Зрењанин и њене председнице Љиљане Попов са Градом Зрењанином.
-Данашњом церемонијом одајемо почаст свим страдалима који су депортовани и стрељани само зато што су били другачији, што су припадали другој вери, само зато што су били Јевреји. Нема речи којима се могу описати страхоте Холокауста, као што не постоји време које сме дозволити да се тај злочин заборави, умањи или назове другачијим именом. Датум 18. август један је од најтужнијих у историји нашег града, истакао је Сантовац.
Иако су кроз овај град пролазиле разне војске, дешавали се бројни ратови, он никада није био разаран као што је био уништаван страдањем сопственог становништва.
Страдали су они који су у једном тренутку чинили душу, снагу и биће овог града. То је највећа трагедија коју једно место може доживети. Зрењанин је први град у Србији у коме је постављено спомен-обележје „Камен спотицања“ у знак сећања на чланове Јеврејске заједнице који су били жртве Холокауста.
Спомен-обележја су постављена на пет локација, за породице Елек, Екштајн, Ђарфаш, Кунстлер и Ивањи. Те жртве не смеју бити заборављене, и не смемо их се сећати само на годишњицу страдања, већ свакодневно, кроз своје животе и рад, поручио је Сантовац.
Председница Јеврејске општине Зрењанин, Љиљана Попов, нагласила је да овај датум остаје дубок ожиљак у колективном сећању свих нас и да чувајући сећања, чувамо и будуће генерације. Истина и сећање су наша снага и наш морални императив, истакла је она.
Августа 1941. године, око 1300 Јевреја, ухапшених претходних дана у Петровграду и околини, спроведено је до обала Бегеја и подељено у две групе. У првом транспорту шлеповима у смрт су послати старији, а у подне, по највећој летњој жеги, жене и деца. Страшне су патње оних који су протерани, који су без хране и воде, у претрпаним шлеповима по несносној врућини преживљавали. У Београду су мушкарци затворени у „Топовске шупе“ и одатле систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева.Жене и деца су били у логору смрти „Сајмиште“, где су целу зиму морени хладноћом и глађу. У периоду од јануара до маја 1942. године, преживели заточени су угушени у „душегупкама“, камионима који су специјално за Јевреје допремљени из Берлина.
