Година 2026. обележава седам векова од првог познатог помињања имена Великог Бечкерека, данашњег Зрењанина.
Према сачуваним изворима, име Бечкерек први пут се помиње у повељи Будимског каптола од 10. јула 1326. године. Иако у историографији постоје расправе о тумачењу овог документа, он се традиционално сматра најстаријим писаним сведочанством о постојању насеља.
У првој половини XИВ века Банат је био део јужних пограничних области Угарског краљевства према краљевини Србији. Владавина Карла Роберта Анжујског донела је јачање краљевске власти, развој трговине и учвршћивање жупанијске управе. Торонталска жупанија, у којој се налазио Бечкерек, имала је важан стратешки положај између Тисе, Бегеја и Тамиша. Захваљујући повољном географском положају и близини важних путева, насеље се постепено развијало као локално привредно и црквено средиште.
Да је Бечкерек већ у XИВ веку био организована заједница потврђују и папски десетински пописи из 1331–1332. године, у којима се помиње локална парохија. Током наредних векова Банат је био простор сусрета различитих народа, култура и политичких утицаја. После Косовске битке и јачања османске опасности, јужни делови Угарске добили су посебан значај у систему одбране краљевства.
Почетком XВ века Бечкерек и околина нашли су се међу поседима српског деспота Стефана Лазаревића, а касније и Ђурђа Бранковића. Ова чињеница сведочи о снажним везама српске средњовековне државе и Баната. У то време у региону расте број српског становништва, док локална насеља добијају важну улогу у одбрани јужне границе Угарске.
Османским освајањем Баната 1551. године завршено је средњовековно раздобље у историји Бечкерека. Ипак, име забележено у изворима из 10. јула 1326. године остало је трајан симбол историјског континуитета града.
Протеклих 700 година је исписало велике приче о нашем граду. Бечкерек, Петровград и Зрењанин се нису померали, док се догађала историја, пролазили освајачи и војске. На срећу много више је било оних који су у нашем граду живели да би га изграђивали и унапређивали. Захваљујући њима, ми данас имамо градску историју којом се поносимо. Ово је простор за велике догађаје и велика дела. Ценила се слобода, чувао мир за наредне генерације, размишљало се о бољем животу и пратили све новине савременог света.