Ishrana

Banatska kuhinja tipična je mešavina raznih uticaja. Ono što je čini značajno drugačijom od tipične srpske kuhinje su uticaji nemačke  i mađarske kuhinje, pre svega. Ovi uticaji se ogledaju  u mešavini slano – slatko (kuvano meso i sladak sos, pečenje i salata od višanja, na pr.), svim vrstama "kiselih" testa,  a dokaz za to je da su se varijeteti nemačkih naziva mnogih jela sačuvali do danas – tako nedeljom za ručak imamo "rimflajš", posle ručka štrudle sa makom, jedemo i čušpajz, recimo od ludaje, s jeseni nije retkost da budete posluženi kitnikezom. Ishrana je u Banatu morala da se prilagodi načinu života, ali i geografskim karakteristikama prostora (klimatskim elementima, močvarnom terenu, itd.). Ovi razlozi uticali su na pripremu "jake" hrane, odnosno formiranje gurmanske kuhinje.
 

Neposredni uticaj drugih kuhinja ogleda se u uvođenju novih načina pripreme hrane, kao što su: pohovanje, dunst, kuvanje voća za kompote. Kao gastronomska obeležja Banata najpoznatije su sledeće vrste jela i njihove karakteristične podkategorije:
- predjela ("švapski sir", krvavica, čvarci, slanina..)
- supe (kokošija, pačija, guščija, ajnpren supa...)
- jela od testa (šufnudle, valjušci, knedle...)
- sosovi (od višnje, jabuke, rena, mirođije, paradajza...)
- čušpajzi (od bundeve, šargarepe, krompira...)
- kolači i poslastice (štrudle s makom, rogačem, višnjama, buhtle, pita s bundevom, višnjama, sirom, grizom, šnenokle...)
- kompot ili dunst (od šljiva, dunja, kitnikez...)
- pića (bela kafa, vino, pivo...)