Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaOdržana konferencija "Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna?"
U organizaciji Odeljenja za javnu diplomatiju NATO Alijanse i Međunarodnog instituta za bezbednost iz Beograda juče je u Svečanoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu održana druga međunarodna konferencija na temu "Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna?".
Konferenciji su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, vojni izaslanici, predstavnici Vlade Srbije, parlamentarnih stranaka, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Konferenciju je otvorio Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, a u ime domaćina učesnike skupa pozdravio je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton. On je izneo svoj lični stav da je bezbedonosni okvir u kom se danas Srbija nalazi takav da moramo razmišljati o saveznicima i tražiti ih na svim stranama, ali da, pre svega, moramo shvatiti da živimo u Evropi i da dobri odnosi sa susedima treba da nam budu prioritetni.
- Iskreno se nadam da u Srbiji ima ljudi koji ozbiljno razmišljaju na ovu temu i upravo zato je i značajno što se ova konferencija održava i nudi priliku za razmenu mišljenja i stavova o jednoj veoma značajnoj temi po bezbednost zemlje – istakao je Marton.
- Iskreno se nadam da u Srbiji ima ljudi koji ozbiljno razmišljaju na ovu temu i upravo zato je i značajno što se ova konferencija održava i nudi priliku za razmenu mišljenja i stavova o jednoj veoma značajnoj temi po bezbednost zemlje – istakao je Marton.
Putem video-linka učesnicima konferencije se, iz sedišta NATO Alijanse u Briselu, obratio i Majkl Durej (Michael Duray), pomoćnik Generalnog sekretara NATO, zadužen za države Balkana. On je poručio da se proširenje NATO-a ostvaruje na dobrovoljan način, i da je na državama da odluče kakvu bezbednost žele.
- Danas se borimo više za vrednosti nego za teritorije, a Alijansa sve više postaje organizacija za kolektivnu bezbednost umesto odbrambene organizacije. NATO danas sarađuje i s Kinom i Australijom, a od posebne su važnosti odnosi sa Rusijom – kazao je Durej.
O neophodnosti stvaranja jakih veza Srbije sa NATO i o članstvu Srbije u toj Alijansi govorili su i Debora Menuti, šefica političkog odeljenja ambasade SAD u Beogradu, Jan Vlkovski, politički oficir češke ambasade, kontaktne ambasade Srbije za NATO, general-potpukovnik Milan Zarić, predstavnik ministarstva odbrane Srbije, Vuk Drašković, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, Balint Pastor, narodni poslanik i Zoran Dragišić, programski direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.
Govornici su se složili da će Deklaracija o neutralnosti Srbije, doneta u Parlamentu biti pravno i zakonski zamenjena Strategijom nacionalne bezbednosti koja je najviši bezbednosni akt jedne zemlje, u čijem se Nacrtu neutralnost Srbije ni ne pominje. To će biti i polazna osnova za razmišljanje Srbije o svom mestu u kolektivnim sistemima bezbednosti, kao što je NATO.
Debora Menuti se zapitala da li Srbija treba da se okrene saradnji s tradicionalnim saveznicima Englezima, Francuzima i Amerikancima, koji su danas u NATO, ili da definiše drugačiji pravac od svojih suseda, insistiranjem na neutralnosti?
- Bila bi velika greška pojednostaviti ovu problematiku samo pitanjem da li Srbija treba da se priključi severnoatlantskom savezu. To je, svakako, važno pitanje, ali je ono samo deo šire problematike, koja se odnosi na odluku o pravcu bezbednosne i odbrambene politike kojim će zemlja ići u narednim decenijama. Donošenje takve odluke zahteva smelu javnu raspravu – rekla je Menuti i dodala da razume snažne emocije koje su kod građana Srbije prisutne danas kao i pre deset godina, prilikom NATO intervencije. – Srbiji je zbog toga daleko teže od drugih zemalja da razgovara o pitanju članstva zemlje u NATO, ali za interese zemlje ne bi bilo dobro da to spreči pažljivu analizu koristi koju bi Srbija imala kao članica Alijanse - naglasila je Menuti.
- Bila bi velika greška pojednostaviti ovu problematiku samo pitanjem da li Srbija treba da se priključi severnoatlantskom savezu. To je, svakako, važno pitanje, ali je ono samo deo šire problematike, koja se odnosi na odluku o pravcu bezbednosne i odbrambene politike kojim će zemlja ići u narednim decenijama. Donošenje takve odluke zahteva smelu javnu raspravu – rekla je Menuti i dodala da razume snažne emocije koje su kod građana Srbije prisutne danas kao i pre deset godina, prilikom NATO intervencije. – Srbiji je zbog toga daleko teže od drugih zemalja da razgovara o pitanju članstva zemlje u NATO, ali za interese zemlje ne bi bilo dobro da to spreči pažljivu analizu koristi koju bi Srbija imala kao članica Alijanse - naglasila je Menuti.
Jučerašnji skup u Zrenjaninu organizatori su predstavili kao drugu od sedam planiranih konferencija na ovu temu, koja ima za cilj predstavljanje javnosti sistema kolektivne bezbednosti u Srbiji, kao i prednosti učešća država u takvom sistemu. Prva konferencija održana je u Novom Sadu, 30. juna ove godine, a nakon predstavljanja u nekoliko većih gradova Srbije, završni skup biće održan u Beogradu.
