Neophodna pomoć zadrugarima
Zamenik gradonačelnika Zrenjanina, Goran Kaurić obišao je danas zemljoradničke zadruge "Banat" i "Zrenjanin" i nakon razgovora sa zadrugarima istakao da će lokalna samouprava učiniti napore da pomogne u rešavanju dela problema sa kojima se susreću.
- Imali smo dosta iscrpan i kvalitetan razgovor, a ja ću se ispred lokalne samouporave maksimalno založiti da ljudi koji su zaduženi za poljoprivredu aktivnije uključe u rad. Lokalna samouprava po svojim ingerencijama nema preterane nadležnosti, ali to nije izgovor. Moraćemo zajedno sa njima da radimo na pronalaženju izlaza iz situacije u kojoj su se našli, da lakše priđu kreditnim linijama koje odobravaju republička Vlada i pokrajina, što je njima jako bitno. Veliki problem pričinjavaju im i niske otkupne cene, ali i skladištenje useva. Jer, vrlo često skladištari prodaju robu, a oni zatim imaju problem sa naplatom svoje robe. To su stvari koje ne smemo da dozvolimo i moramo se mnogo ozbiljnije uključiti u njihovo rešavanje kako bi poljoprivreda opstala, a porodična domaćinstva da budu prioritet i države i lokalne samouprave, jer su se pokazali kao najvitalniji i u ovim teškim uslovima, čak i pored tzv. tajkunizacije vojvođanskog zemljišta – kazao je Kaurić.
Prema rečima direktora Ljubomira Tepličevića, Zemljoradnička zadruga "Begej", osnovana je 1996. godine, broji 65 zadrugara i blizu 300 kooperanata. Zadruga ima šest radnika, a pod njenim ugovaranjam je 2.000 hektara zemlje.
Tepličević je naveo da je od prošle godine čak 3,5 miliona dinara utrošeno za čuvanje i skladištenje robe.
- Za skupe pare čuvaju nam robu. Imali smo nameru da sami napravimo skladište, ali za to nemamo dovoljno novca, a pored toga, ne ide nam u prilog ni stari Zakon o zadrugama. Prošla godina bila je katastrofalna, prinosi loši, cene niske, a iz godine u godinu dešava se da nam skladištari čuvaju robu, a ona nestane. Kada smo osnovani, strateški partneri bili su nam Dijamant, Bek, Šećerana, Ipok, Pivara, a sada nema nikoga od njih, pa je problem i šta sa žitom, kukuruzom - kazao je Tepličević.
Dušan Todorov, predsednik Upravnog odbora te zadruge, ukazao je da je lokalna samouprava do sada za njih malo činila.
- Još davno smo pokrenuli inicijativu da se prostor oko ciglane adaptira, da tamo sklonimo mehanizaciju, ili da nam se za to da plac na korišćenje. Međutim, nije pokazana dobra volja, čak ni da nam se da plac u zakup. Hteli smo da napravimo skladište, ali ne možemo sami – istakao je Todorov.
Dragiša Radovančev napomenuo je da je zemljoradnicima sada gorući problem šta sa žitom, jer kako su istakli zadrugari, Žitoprodukt je zainteresovan samo za čuvanje, ali ne i za otkup.
Direktorka najstarije Zemljoradničke zadruge "Zrenjanin" (osnovane 1949.) Zorica Galović takođe navodi da su uslovi u poljoprivredi teški, zbog niske otkupne cene, visoke za repromaterijal, ali i skladištenja, pa bi, smatra ona, pomoć lokalne samoupave vezano za izgradnju javnog skladišta bila od velike pomoći.
- Pored toga ova zadruga ima i problem povraćaja imovine, i u tom delu lokalna samouprava može da nam pomogne.