Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaObeležena godišnjica smrti Vojislava Despotova
Polaganjem venaca na spomen-ploču na njegovoj rodnoj kući u Vidakovićevoj ulici i evociranjem uspomena na Vojislava Despotova, juče su predstavnici lokalne samouprave Grada Zrenjanina i Gradske narodne biblioteke obeležili 12. godišnjicu od smrti ovog znamenitog pesnika, esejiste, pripovedača i prevodioca. Vence su položili predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton i direktor Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" Vladimir Vasiljev.
Predsednik zrenjaninske Skupštine istakao je da je na Gradu Zrenjaninu i svima koji se ovde bave kulturom da se prisete ponekad ljudi koji su obeležili kulturu grada, i ne samo nju.
- Ti su ljudi učinili da Zrenjanin bude pravi evropski grad i možda je sramotno što je tek nedavno jedna gradska ulica ponela ime Vojislava Despotova. U toj ulici očekujemo postavljanje table koja bi govorila o tome šta je Despotov uradio za Zrenjanin, ali i za čitavu državu. Mislim da je veliki problem grada taj što zaboravlja ljude, koji su taj grad i obeležili. Na nama i na generacijama koje dolaze je da borbom za pravi, evropski Zrenjanin, rade ono što su radili Despotov, Todor Manojlović i mnogi drugi, i da pokažu da je ovo jedna zaista prava, civilizovana kulturna sredina – naglasio je Aleksandar Marton.
- Ti su ljudi učinili da Zrenjanin bude pravi evropski grad i možda je sramotno što je tek nedavno jedna gradska ulica ponela ime Vojislava Despotova. U toj ulici očekujemo postavljanje table koja bi govorila o tome šta je Despotov uradio za Zrenjanin, ali i za čitavu državu. Mislim da je veliki problem grada taj što zaboravlja ljude, koji su taj grad i obeležili. Na nama i na generacijama koje dolaze je da borbom za pravi, evropski Zrenjanin, rade ono što su radili Despotov, Todor Manojlović i mnogi drugi, i da pokažu da je ovo jedna zaista prava, civilizovana kulturna sredina – naglasio je Aleksandar Marton.
- Obeležavanje godišnjice smrti i polaganje venaca najmanje je što možemo učiniti da rehabilitujemo intelektualce koji su u vreme komunizma bili prognani iz Zrenjanina, jer se nisu uklapali u ideologiju tog sistema. Dalje sledi pokušaj rehabilitacije Vujice Rešina Tucića, koji, uz Despotova, predstavlja vrh intelektualizma i kulture grada Zrenjanina koji su, kako se govorilo, iz grada prognali "petorazredni kadrovi". Trudimo se, koliko je to u našoj moći, da se to promeni i da se, jednostavno, te vrednosti, koje su prave, vrate, a da se ti "petorazredni kadrovi" više ne čuju – rekao je Vladimir Vasiljev.
Despotov je rođen 1950. godine u Zrenjaninu, i već ranom pesničkom zbirkom "Prvo tj. pesmina slika reči", objavljenom 1972. godine, "kosim jezikom", sofisticiranom ironijom i samoironijom stekao je potpuno samosvojan status u okviru domaće neoavangarde.
Objavio je 16 zbirki poezije, eseja, pripovedaka i romana, s engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika preveo je dvadesetak knjiga Keruaka, Barouza, Ferlingetija, Deblina, Brehta, Kermaunera, Zagorižnika, Hanžeka…Autor je i više od dvadeset radio i TV drama. Preminuo je 19. januara 2000. godine u Novom Sadu.
Gradska narodna blioteka "Žarko Zrenjanin" izdavač je izabranih dela Vojislava Despotova: Sabrane pesme (2002.godina), Vruć pas i drugi eseji (2003.), Romani (2004.), Čekić tautologije (2005.), kao i zbornika radova Književnost Vojislava Despotova koji sadrži radove koji su proistekli iz simpozijuma posvećenog Despotovu, održanog 3. novembra 2004. godine.
