Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaSvečano uručene Nagrade grada Zrenjanina
U prepunoj sali Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" sinoć je održana svečanost na kojoj su uručene "Nagrade grada Zrenjanina" i priznanja mladim talentima za 2011. godinu. U čast laureata, ansambl NP "Toša Jovanović" izveo je i predstavu "Zbogom, žohari!", a publici se, kratkim programom, predstavio i beogradski kvartet klarineta "Nevski".
Gradska Komisija za dodelu nagrada i priznanja odlučila je, nakon razmatranja prispelih predloga, da "Nagradu grada Zrenjanina" za 2011. godinu ponesu "zlatne" zrenjaninske odbojkašice Jovana Brakočević, Maja Ognjenović i Brižitka Molnar, poslenici u kulturi Karolj Izele i Branislav Grubački – Guta, novinarka mr Branka Jajić i Nezavisni sindikat penzionera javnih službi Zrenjanin.
Grad je, kao i svake godine, dodelio nagrade i mladim talentima koji su se istakli u različitim oblastima, a to priznanje je ovoga puta pripalo glumcu NP "Toša Jovanović" Ivanu Đorđeviću, studentkinji fakulteta primenjenih umetnosti Drini Krlić, košarkaškom klubu - školi košarke "Uno Grande" i školskom listu "Teslini koraci", koji uređuju učenici Elektrotehničke i građevinske škole "Nikola Tesla".
Nagrade grada Zrenjanina dobitnicima su uručili gradonačelnik Zrenjanina, dr Mileta Mihajlov i predsednik Skupštine grada, Aleksandar Marton, a priznanja mladim talentima Nada Sporin, predsednica gradske Komisije za dodelu nagrada i priznanja.
Gradonačelnik Mihajlov istakao je da dobitnici nagrada i priznanja spadaju među one ljude koji znaju "kako nešto može da uradi, a ne kako ne može" i to je osnovna razlika između uspešnih i neuspešnih.
- Uspešni uvek nešto rade i idu ka nekom cilju, i kada padnu, ustanu i krenu dalje. Neuspešni uvek sumnjaju, uvek su u dilemi i kod takvih uvek "ništa ne može". Toga ima u svim sferama života, uvek su tu oni koji rade i idu napred i oni koji govore "ne možemo, ne vredi". A da li vredi boriti se za svoju zemlju, i za svoj narod, i za svoj grad, možemo videti na primeru ovih ljudi. To možemo pitati i Jovanu i Maju i Brižitku, naše "zlatne" devojke. Da li vredi boriti se na mreži do poslednje kapi znoja, do poslednjeg atoma snage za ovaj narod, i za slavu ovog grada, kog svi volimo i u kom želimo da živimo, i dobro i lepo? Svima čestitam na nagradi, želim im puno sreće, dobro zdravlje, miran i spokojan život, uspešne karijere – poručio je gradonačelnik Zrenjanina, dr Mileta Mihajlov.
- Uspešni uvek nešto rade i idu ka nekom cilju, i kada padnu, ustanu i krenu dalje. Neuspešni uvek sumnjaju, uvek su u dilemi i kod takvih uvek "ništa ne može". Toga ima u svim sferama života, uvek su tu oni koji rade i idu napred i oni koji govore "ne možemo, ne vredi". A da li vredi boriti se za svoju zemlju, i za svoj narod, i za svoj grad, možemo videti na primeru ovih ljudi. To možemo pitati i Jovanu i Maju i Brižitku, naše "zlatne" devojke. Da li vredi boriti se na mreži do poslednje kapi znoja, do poslednjeg atoma snage za ovaj narod, i za slavu ovog grada, kog svi volimo i u kom želimo da živimo, i dobro i lepo? Svima čestitam na nagradi, želim im puno sreće, dobro zdravlje, miran i spokojan život, uspešne karijere – poručio je gradonačelnik Zrenjanina, dr Mileta Mihajlov.
Nagrađenima je čestitao i predsednik zrenjaninske Skupštine, Aleksandar Marton, rečima da ovaj grad ima čemu da se nada i čime da se ponosi.
- Pomenuo bih ono što je pre pedeset godina rekao američki predsednik Kenedi, da ne pitamo šta država može da uradi za građane, već šta građanin sam može da uradi za državu. Slično tome, mi u Zrenjaninu ne treba da postavimo pitanje šta Zrenjanin može da uradi za nas, već da svi nešto uradimo za grad. Čestitam svim dobitnicima i nadam se da će ova, 2012. godina, biti uspešna za Zrenjanin – istakao je Aleksandar Marton.
- Pomenuo bih ono što je pre pedeset godina rekao američki predsednik Kenedi, da ne pitamo šta država može da uradi za građane, već šta građanin sam može da uradi za državu. Slično tome, mi u Zrenjaninu ne treba da postavimo pitanje šta Zrenjanin može da uradi za nas, već da svi nešto uradimo za grad. Čestitam svim dobitnicima i nadam se da će ova, 2012. godina, biti uspešna za Zrenjanin – istakao je Aleksandar Marton.
Obrazloženja za nagrađene
U obrazloženju za nagrađene talente, navedeno je da je mladi glumac Ivan Đorđević diplomirao glumu u klasi profesora Vlade Jeftovića, a u dramskom ansamblu zrenjaninskog pozorišta je od 2006. godine. Uz nekoliko zapaženih uloga u kratkometražnim i igranim filmovima, na prošlogodišnjem Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine proglašen je za najboljeg mladog glumca, za ulogu u predstavi "Zbogom, žohari!" Na prvom balkanskom festivalu pozorišnih i glumačkih ostvarenja u Nišu, za istu ulogu poneo je "Bronzani GlumBal", a na festivalu "Teatar na dobrom putu" u Šapcu proglašen je "glumcem večeri".
Da i srednjoškolci mogu uspešno da stvaraju i uređuju novine, svedoči primer Elektrotehničke i građevinske škole "Nikola Tesla" i njihovog školskog lista "Teslini koraci". Još od 1983. godine, učenici ove škole istražuju, pišu, dizajniraju i tehnički pripremaju list koji danas objavljuje tekstove na svim jezicima sredine. Članovi ove redakcije tako na najbolji način šire ideju tolerancije i multikulturalizma, a ako ih uz to još i krase entuzijazam i mladalačka kreativnost, eto spoja koji ih u potpunosti preporučuje za jedno ovakvo priznanje. U ime redakcije, priznanje je primio Marko Markov.
Drina Krlić studentkinja je završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, na grupi za scenski kostim. Jedina je Zrenjaninka koja studira na ovoj grupi i jedini student iz Vojvodine na četvrtoj godini. Usmeravajući se za posao koji podrazumeva visoku dozu ličnog umetničkog izraza, protekle je godine učestvovala na izložbi scenskog i modnog kostima, održanoj u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Njeni radovi, inspirisani etno-motivima srednjovekovne Srbije, bili su veoma zapaženi, a pohvale koje su joj tom prilikom upućene inspirisaće je za dalji rad.
Košarkaški klub "Uno Grande" pravi je rasadnik talenata, a osnovao ga je pre petnaest godina prvi trener Dejana Bodiroge, Rada Prvulov, nazvavši ga po nadimku koji je Bodiroga imao dok je igrao u Italiji. U klubu je do sada više od 600 dece iz grada i okoline učilo da igra košarku. Jedna od sadašnjih generacija kluba, igrači rođeni 1999. godine, tri godine uzastopno je prvak Vojvodine, što je najviši takmičarski rang za najmlađe kategorije. Čak četvorica igrača iz ove ekipe u izboru su za pionirsku selekciju Srbije. U ime kluba, nagradu je primio kapiten šampionske generacije i pionirski reprezentativac Srbije, Branislav Bolozan.
Umesto odsutne najbolje odbojkašice Evrope, Jovane Brakočević, nagradu je primio njen otac Milivoje, takođe nekadašnji istaknuti sportista – rukometaš banjalučkog "Borca" i zrenjaninskog "Proletera". Jovana, dakle, potiče iz prave sportske porodice, s obzirom da je i majka Edita bila dugogodišnja košarkašica "Kombinata Servo Mihalj". Sa petnaest godina Jovana je već debitovala za seniorski tim zrenjaninskog "Poštara", a iste godine i za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije.
Prvo veliko takmičenje na kojem je nastupala za seniorsku reprezentaciju bilo je Svetsko prvenstvo u Japanu 2006. godine, kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila treće mesto i time postigla najveći uspeh u istoriji.
Drugi nastup na velikim takmičenjima imala je na Evropskom prvenstvu 2007. godine, ovoga puta sa reprezentacijom Srbije, kada je osvojila srebrnu medalju i već tada, sa 19 godina, bila jedna od najboljih igračica na prvenstvu i zvanično najbolji server.
Zvezdane sportske trenutke doživljava na Evropskom šampionatu održanom prošle godine u našoj zemlji i Italiji, kada sa reprezentacijom Srbije osvaja zlatnu medalju, a ona sama, nakon blistavih igara, stiče laskavo priznanje najbolje igračice šampionata, dakle, najbolje odbojkašice Starog kontinenta.
Prvo veliko takmičenje na kojem je nastupala za seniorsku reprezentaciju bilo je Svetsko prvenstvo u Japanu 2006. godine, kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila treće mesto i time postigla najveći uspeh u istoriji.
Drugi nastup na velikim takmičenjima imala je na Evropskom prvenstvu 2007. godine, ovoga puta sa reprezentacijom Srbije, kada je osvojila srebrnu medalju i već tada, sa 19 godina, bila jedna od najboljih igračica na prvenstvu i zvanično najbolji server.
Zvezdane sportske trenutke doživljava na Evropskom šampionatu održanom prošle godine u našoj zemlji i Italiji, kada sa reprezentacijom Srbije osvaja zlatnu medalju, a ona sama, nakon blistavih igara, stiče laskavo priznanje najbolje igračice šampionata, dakle, najbolje odbojkašice Starog kontinenta.
Maja Ognjenović takođe je rođena u Zrenjaninu, a prve sportske i odbojkaške korake načinila je u odbojkaškom klubu "Poštar". Njen talenat brzo dolazi do izražaja i postaje standardni član državne reprezentacije s kojom osvaja niz trofeja u kontinuitetu od 2006. pa do prethodne godine. U njenoj riznici medalja nalaze se tri zlata u okviru evropske lige, srebra sa Evropskog prvenstva 2007. godine i sa Univerzijade dve godine kasnije, kao i bronzane medalje sa Svetskog prvenstva u Japanu 2006, i svetskog gran-prija u Makau, prošle godine. Poslednji u nizu trofeja, najsjajnija evropska medalja, osvojena je u Beogradu. Veliki doprinos osvajanju zlata potvrđen je u vidu priznanja za najboljeg tehničara Evropskog šampionata.
Skromno, kako i dolikuje sportskim veličinama, istakla je da joj je ekipno priznanje bitnije od pojedinačnog, ali je dodala da joj titula najboljeg tehničara na evropskom prvenstvu "ipak znači" za dalju karijeru.
Skromno, kako i dolikuje sportskim veličinama, istakla je da joj je ekipno priznanje bitnije od pojedinačnog, ali je dodala da joj titula najboljeg tehničara na evropskom prvenstvu "ipak znači" za dalju karijeru.
U ime Brižitke Molnar nagradu je primila majka Milijana, a početak karijere Molnarove vezuje se za najčuvenije odbojkaško selo na ovim prostorima – Klek. Odavde se, ka sportskim visinama, vinula još jedna "zlatna" devojka, koja je karijeru potom gradila u Rumuniji i Grčkoj, sve do daleke Kanagave u Japanu, za čiji tim danas nastupa. Nisu Klečani zaboravili svoju "Bike", koja je punih šest sezona nastupala za mesni klub, demonstrirajući svoj sportski talenat. Nisu ni Rumuni, ni Grci, jer je sa tamošnjim klubovima osvajala šampionske titule i bila najbolja igračica prvenstva. Nepogrešivog servisa i sigurnog smeča, smirena kada je bilo najpotrebnije i dovoljno iskusna da pokrene čitavu ekipu, dala je pun doprinos osvajanju titule evropskih šampionki za našu zemlju.
Kao saigračica nagrađenih prethodnica iz reprezentacije, takođe je nanizala četiri zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane medalje sa najznačajnijih svetskih i evropskih takmičenja tokom poslednjih pet godina.
Kao saigračica nagrađenih prethodnica iz reprezentacije, takođe je nanizala četiri zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane medalje sa najznačajnijih svetskih i evropskih takmičenja tokom poslednjih pet godina.
Za laskavo priznanje, ove odbojkašice ponikle u Zrenjaninu, predložio je odbojkaški klub "Proleter".
Aktivnosti Nezavisnog sindikata penzionera javnih službi Zrenjanin i njihova uložena energija na najbolji način pobijaju uvreženo mišljenje da populacija naših najstarijih sugrađanki i sugrađana ne treba ravnopravno da doprinosi društvenim procesima i promenama. Najuspešnija su organizacija u svojoj oblasti u Republici Srbiji već punu deceniju.
Ostvarujući živu humanitarnu delatnost, treba li posebno isticati - uz isključivo volonterski rad, doprineli su poboljšanju životnog standarda nezaposlenih, penzionera, građana, posredno u tom procesu pomažući i lokalnoj samoupravi. Takođe, konstruktivnim predlozima i konkretnim akcijama, ova organizacija uključila se u procese vezane za izmenu zakonske regulative u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja. Njihovih više od 7.500 članova čini ih grupacijom koja danas obuhvata deset procenata gradskog stanovništva. Gradsku nagradu predstavnici organizacije shvataju kao priznanje za ostvarene rezultate, ali i obavezu da, uprkos godinama, ostanu aktivni i korisni članovi društvene zajednice.
U ime dobitnika, nagradu je primio predsednik Jelenko Krajovan.
Ostvarujući živu humanitarnu delatnost, treba li posebno isticati - uz isključivo volonterski rad, doprineli su poboljšanju životnog standarda nezaposlenih, penzionera, građana, posredno u tom procesu pomažući i lokalnoj samoupravi. Takođe, konstruktivnim predlozima i konkretnim akcijama, ova organizacija uključila se u procese vezane za izmenu zakonske regulative u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja. Njihovih više od 7.500 članova čini ih grupacijom koja danas obuhvata deset procenata gradskog stanovništva. Gradsku nagradu predstavnici organizacije shvataju kao priznanje za ostvarene rezultate, ali i obavezu da, uprkos godinama, ostanu aktivni i korisni članovi društvene zajednice.
U ime dobitnika, nagradu je primio predsednik Jelenko Krajovan.
Nezavisni sindikat penzionera javnih službi Zrenjanin za gradsko priznanje predlozilo je osam nezavisnih sindikata u različitim oblastima na nivou Srbije i Vojvodine.
Mr Branka Jajić u novinarskoj profesiji je duže od 35 godina, s istom energijom i entuzijazmom kao i pre nekoliko decenija. Sklonost ka umetnosti i lepoti i želja da optimizam prenosi i na svoje okruženje odvode je i u književnost, muziku, glumu, sport, humanitarni rad. Dobitnik je više literarnih i recitatorskih nagrada (između ostalih i prve nagrade na međunarodnom literarnom konkursu Ujedinjenih nacija), nagrada za novinarski rad, višestruki je učesnik novinarskih sportskih olimpijada, jedan je od osnivača i aktivista humanitarnog udruženja "Našem gradu s ljubavlju". Priznanja je dobijala i za humanitarni rad.
Kroz svoje tekstove doprinela je afirmaciji grada Zrenjanina kao sredine u kojoj kultura nalazi svoje mesto, a zahvaljujući njenim inicijativama, mnogi, uslovno rečeno, lokalni događaji, izazvali su interesovanje šire javnosti. Osim što je predani hroničar vremena u gradu u kojem živi, bavi se i naučno-istraživačkim radom.
Magistrirala je na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" i priprema doktorsku tezu iz oblasti komunikacija. Devizu da je uz rad bitno i svakodnevno učenje dopunjuje uverenjem da je ljubav pokretač svega i da nam emocije niko ne može oduzeti.
Kroz svoje tekstove doprinela je afirmaciji grada Zrenjanina kao sredine u kojoj kultura nalazi svoje mesto, a zahvaljujući njenim inicijativama, mnogi, uslovno rečeno, lokalni događaji, izazvali su interesovanje šire javnosti. Osim što je predani hroničar vremena u gradu u kojem živi, bavi se i naučno-istraživačkim radom.
Magistrirala je na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" i priprema doktorsku tezu iz oblasti komunikacija. Devizu da je uz rad bitno i svakodnevno učenje dopunjuje uverenjem da je ljubav pokretač svega i da nam emocije niko ne može oduzeti.
Branku Jajić za nagradu je predložilo humanitarno udruženje "Našem gradu s ljubavlju".
Među nagrađenima je još jedan naš sugrađanin koji je stvaralački vek posvetio pozorišnoj umetnosti – Karolj Izele. Glumačku karijeru započeo je pre punih pet decenija u ansamblu Kulturno-umetničkog društva "Petefi" u Zrenjaninu. Na scenu Amaterskog pozorišta "Madač" stupa 1969. godine, kada počinje nagli uspon u njegovoj karijeri. Sve češće njegove su kreacije prisutne i u pozorištu "Toša Jovanović", u kom igra i na dramskoj i na lutkarskoj sceni, podjednako uspešno na srpskom i mađarskom jeziku.
Nastupao je i u novosadskom pozorištu, igrao je u filmovima, tv serijama, a pet godina je bio i član glumačkog ansambla emisije "Veselo veče" Radija Novi Sad. Za ulogu u komediji "Odelo ne čini čoveka" dobio je glumačku nagradu "Milivojev štap" na Festivalu gradskih amaterskih pozorišta u Požarevcu, 2008. godine. Dokazao se i kao reditelj, postavljajući dečje predstave, ali i radeći sa amaterskim glumcima u mnogim mestima Vojvodine.
Autor je i zapažene monografije, izdate 2002. godine povodom pedesete godišnjice od osnivanja "Madača". Njegovo ime, kao sekretara i glumca, danas je prva asocijacija na rad Amaterskog pozorišta "Madač" u Zrenjaninu.
Nastupao je i u novosadskom pozorištu, igrao je u filmovima, tv serijama, a pet godina je bio i član glumačkog ansambla emisije "Veselo veče" Radija Novi Sad. Za ulogu u komediji "Odelo ne čini čoveka" dobio je glumačku nagradu "Milivojev štap" na Festivalu gradskih amaterskih pozorišta u Požarevcu, 2008. godine. Dokazao se i kao reditelj, postavljajući dečje predstave, ali i radeći sa amaterskim glumcima u mnogim mestima Vojvodine.
Autor je i zapažene monografije, izdate 2002. godine povodom pedesete godišnjice od osnivanja "Madača". Njegovo ime, kao sekretara i glumca, danas je prva asocijacija na rad Amaterskog pozorišta "Madač" u Zrenjaninu.
Branislav Grubački – Guta svojim kvalitetnim idejama, neumornom energijom, dobrim ukusom i pravim uvidom u tokove kulture kod nas i okruženju, uspeo je da stekne podjednako poverenje ne samo elitnih umetnika, već i istaknutih javnih ličnosti u mnogim oblastima, koji su česti gosti zrenjaninskog "Zelenog zvona".
Zahvaljujući njegovom angažovanju tokom poslednje dve decenije, u početku skroman prostor pozorišnog kluba danas je, po svojim multimedijalnim programima i modernoj orijentaciji, sinonim prestižnog mesta za promocije kulturnih vrednosti, daleko van okvira grada Zrenjanina. I ne samo to – "Zeleno zvono" tačka je kulturne mape regiona, koja zajedno sa drugim aktivnim gradovima bivše SFRJ, tvori slobodarsku mrežu zdravog razuma, istovremeno se boreći protiv svakog provincijalizma i učaurenosti.
Kao osnivač i promoter Pokreta "Novi optimizam", nastalog kao još jedna emancipacija njegove pozitivne energije, smelo se upustio i u naizgled nemoguće zamisli, ne sumnjajući da se Zrenjanin može kandidovati i za "Evropsku prestonicu kulture". "Novi optimizam" danas je ne samo sinonim za njegov rad, već Pokret koji donosi nove ideje, inspiracije, svežu stvaralačku energiju.
Za ovo visoko priznanje predložili su ga Nezavisno društvo novinara Vojvodine i spisateljica, pozorišna rediteljka i ambasadorka Srbije u Danskoj, Vida Ognjenović.
Zahvaljujući njegovom angažovanju tokom poslednje dve decenije, u početku skroman prostor pozorišnog kluba danas je, po svojim multimedijalnim programima i modernoj orijentaciji, sinonim prestižnog mesta za promocije kulturnih vrednosti, daleko van okvira grada Zrenjanina. I ne samo to – "Zeleno zvono" tačka je kulturne mape regiona, koja zajedno sa drugim aktivnim gradovima bivše SFRJ, tvori slobodarsku mrežu zdravog razuma, istovremeno se boreći protiv svakog provincijalizma i učaurenosti.
Kao osnivač i promoter Pokreta "Novi optimizam", nastalog kao još jedna emancipacija njegove pozitivne energije, smelo se upustio i u naizgled nemoguće zamisli, ne sumnjajući da se Zrenjanin može kandidovati i za "Evropsku prestonicu kulture". "Novi optimizam" danas je ne samo sinonim za njegov rad, već Pokret koji donosi nove ideje, inspiracije, svežu stvaralačku energiju.
Za ovo visoko priznanje predložili su ga Nezavisno društvo novinara Vojvodine i spisateljica, pozorišna rediteljka i ambasadorka Srbije u Danskoj, Vida Ognjenović.
