Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGodina Mihajla Pupina - poseta delegacije Fondacije ''Mladen Selak''
Gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, priredio je danas prijem za delegaciju Fondacije "Mladen Selak", na čelu s Milanom Božićem, predsednikom Izvršnog odbora. Prijem je organizovan povodom obeležavanja 160. godišnjice od rođenja Mihajla Idvorskog Pupina, koja će se, kroz niz prigodnih manifestacija i događaja, obeležavati tokom cele kalendarske godine, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. U delegaciji Fondacije bili su i Radojka Miletić Bjelić, generalni sekretar i Željko Šajn, član Upravnog odbora, a prijemu su prisustvovali i predstavnici MZ "Mala Amerika", na čijoj se teritoriji nalaze Pupinova kuća i Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin", kao i odbornik Skupštine grada Zrenjanina, Robert Sabo, jedan od glavnih inicijatora i pobornika ideje da se 2014. godina proglasi "Godinom Mihajla Pupina".
Fondacija "Mladen Selak" deluje pri Privrednoj komori Srbije, a pokrenuta je od strane nedavno preminulog biznismena, pronalazača i humaniste Mladena Selaka (1921-2014.), koji je dugi niz godina živeo i radio u SAD. Posebno su značajne one aktivnosti Fondacije koje podstiču pronalazaštvo, privredni razvoj i obnovu Fonda Mihajla Pupina. U okviru Fondacije ustanovljena je i novčana nagrada "Mladi pronalazač Mladen Selak", namenjena upravo darovitim pronalazačima sa teritorije Republike Srbije. Kako je istakao Milan Božić, koji je, inače, i sam patent-inžinjer, Fondacija ima osnovni zadatak da velikane srpske nauke otrgne od zaborava, a prvi od njih je upravo Mihajlo Idvorski Pupin.
- Pupin je bio svestrana ličnost, čovek koji je toliko zadužio svoj rod, a rod mu se nije na adekvatan način odužio i mi činimo skromne napore, u skladu s mogućnostima, da tome doprinesemo. Naš dragi Mladen Selak posebno se opredelio za Pupina, Teslu i druge srpske velikane nauke – rekao je Božić i dodao da ga je posebno obradovala vest da je Zrenjanin, kao prva lokalna samouprava u Srbiji, ovu godinu proglasio "Godinom Mihajla Pupina".
- Zrenjanin je, nekako, povukao najmerodavniji i najkompetentniji potez, jer je u njemu Pupin delovao, štampao u ovdašnjoj štampariji, imao kuću u naselju "Mala Amerika" i nije slučajno proglašen počasnim građaninom Zrenjanina. Sa zadovoljstvom danas posećujemo ovaj grad i maksimalno ćemo podržati sve aktivnosti u okviru obeležavanja jubileja – istakao je on.
- Pupin je bio svestrana ličnost, čovek koji je toliko zadužio svoj rod, a rod mu se nije na adekvatan način odužio i mi činimo skromne napore, u skladu s mogućnostima, da tome doprinesemo. Naš dragi Mladen Selak posebno se opredelio za Pupina, Teslu i druge srpske velikane nauke – rekao je Božić i dodao da ga je posebno obradovala vest da je Zrenjanin, kao prva lokalna samouprava u Srbiji, ovu godinu proglasio "Godinom Mihajla Pupina".
- Zrenjanin je, nekako, povukao najmerodavniji i najkompetentniji potez, jer je u njemu Pupin delovao, štampao u ovdašnjoj štampariji, imao kuću u naselju "Mala Amerika" i nije slučajno proglašen počasnim građaninom Zrenjanina. Sa zadovoljstvom danas posećujemo ovaj grad i maksimalno ćemo podržati sve aktivnosti u okviru obeležavanja jubileja – istakao je on.
Milan Božić izabran je u Organizacioni odbor za obeležavanje godišnjice, formiran na poslednjem zasedanju Skupštine grada. Neke od aktivnosti Odbora već su poznate, a pobrojao ih je Robert Sabo. On je najavio održavanje najmanje tri prigodne tematske izložbe, posvećene Mihajlu Pupinu, u Narodnom muzeju, Istorijskom arhivu i holu glavne pošte u Zrenjaninu.
- Planirano je i da učenici sedmih i osmih razreda osnovnih, kao i srednjih škola u Zrenjaninu, prissutvuju projekciji dokumentarnog filma posvećenog Pupinu, kao i da se organizuju ekskurzije, načelno tokom aprila, do rodnog mesta slavnog naučnika, Idvora. U planu je i održavanje Okruglog stola, na kom bi se okupili ljudi koji se bave proučavanjem dela Mihajla Pupina ili pišu o njemu. Takođe, želja nam je i da se, u okviru održavanja tradicionalne "Noći istraživača", u septembru, jedan segment te manifestacije posveti Pupinu. Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" ove godine obeležava i 40 godina fakulteta, sa već predviđenim aktivnostima, koje bi takođe uključili u program "Godine Mihajla Idvorskog Pupina". Najveći projekat od svih bio bi, eventualno, privođenje muzejskoj nameni Pupinove kuće, na zrenjaninskom Keju 2. oktobra, ali on je suočen sa tehničkim i administrativnim problemima koje ćemo pokušati da rešimo – naveo je Sabo.
- Planirano je i da učenici sedmih i osmih razreda osnovnih, kao i srednjih škola u Zrenjaninu, prissutvuju projekciji dokumentarnog filma posvećenog Pupinu, kao i da se organizuju ekskurzije, načelno tokom aprila, do rodnog mesta slavnog naučnika, Idvora. U planu je i održavanje Okruglog stola, na kom bi se okupili ljudi koji se bave proučavanjem dela Mihajla Pupina ili pišu o njemu. Takođe, želja nam je i da se, u okviru održavanja tradicionalne "Noći istraživača", u septembru, jedan segment te manifestacije posveti Pupinu. Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" ove godine obeležava i 40 godina fakulteta, sa već predviđenim aktivnostima, koje bi takođe uključili u program "Godine Mihajla Idvorskog Pupina". Najveći projekat od svih bio bi, eventualno, privođenje muzejskoj nameni Pupinove kuće, na zrenjaninskom Keju 2. oktobra, ali on je suočen sa tehničkim i administrativnim problemima koje ćemo pokušati da rešimo – naveo je Sabo.
Gradonačelnik Zrenjanina, Ivan Bošnjak, ocenio je godišnjicu rođenja Mihajla Pupina kao posebno značajan jubilej, u godini u kojoj će grad obeležiti niz godišnjica.
- Fondacija "Mladen Selak", čijim smo predstavnicima danas domaćini, nosilac je aktivnosti obeležavanja jubileja na državnom nivou i njih smo upoznali s aktivnostima našeg Organizacionog odbora. Potrudićemo se da, zajedničkim snagama, veliko delo i veliko ime našeg zemljaka, Banaćina Mihajla Pupina, stavimo u prvi plan. Mnogo toga današnje generacije mogu da nauče od genija kakav je bio Mihajlo Pupin i da taj segment, kojim Srbija nema često priliku da se ponosi – to je nauka, znanje i diplomatija – kroz lik Mihajla Idvorskog Pupina sigurno treba da dobije svoje puno priznanje u dvdeset prvom veku, upravo na stogodišnjicu Velikog rata. U svemu onome što je činilo ekonomski oporavak nacije nakon I svetskog rata i u brojnim diplomatskim aktivnostima s kojima se i danas, stotinu godina kasnije, suočavamo kao s izazovima, možemo pronaći i dovoljno inspiracije i dovoljno iskustva u delu Mihajla Pupina – istakao je gradonačelnik Zrenjanina i dodao da se nada da će godina biti krunisana otvaranjem mosta preko Dunava, nazvanog Pupinovim imenom, koji će, "simbolično i faktički, ponovo spojiti Banat i Beograd, Banat i ono što zovemo Srbija južno od Save i Dunava i biti još jedan biser u nizu dela koja je Mihajlo Pupin ostavio iza sebe, kao čovek koji se 1918. godine najviše potrudio da ovi delovi Srbije postanu jedna celina i tom njegovom zaostavštinom se, u godini jubileja, takođe moramo ozbiljno baviti."
- Fondacija "Mladen Selak", čijim smo predstavnicima danas domaćini, nosilac je aktivnosti obeležavanja jubileja na državnom nivou i njih smo upoznali s aktivnostima našeg Organizacionog odbora. Potrudićemo se da, zajedničkim snagama, veliko delo i veliko ime našeg zemljaka, Banaćina Mihajla Pupina, stavimo u prvi plan. Mnogo toga današnje generacije mogu da nauče od genija kakav je bio Mihajlo Pupin i da taj segment, kojim Srbija nema često priliku da se ponosi – to je nauka, znanje i diplomatija – kroz lik Mihajla Idvorskog Pupina sigurno treba da dobije svoje puno priznanje u dvdeset prvom veku, upravo na stogodišnjicu Velikog rata. U svemu onome što je činilo ekonomski oporavak nacije nakon I svetskog rata i u brojnim diplomatskim aktivnostima s kojima se i danas, stotinu godina kasnije, suočavamo kao s izazovima, možemo pronaći i dovoljno inspiracije i dovoljno iskustva u delu Mihajla Pupina – istakao je gradonačelnik Zrenjanina i dodao da se nada da će godina biti krunisana otvaranjem mosta preko Dunava, nazvanog Pupinovim imenom, koji će, "simbolično i faktički, ponovo spojiti Banat i Beograd, Banat i ono što zovemo Srbija južno od Save i Dunava i biti još jedan biser u nizu dela koja je Mihajlo Pupin ostavio iza sebe, kao čovek koji se 1918. godine najviše potrudio da ovi delovi Srbije postanu jedna celina i tom njegovom zaostavštinom se, u godini jubileja, takođe moramo ozbiljno baviti."
