Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGodišnjica deportacije petrovgradskih Jevreja - da se ne zaboravi, da se ne ponovi
Juče je, kao i svakog 18. avgusta, Grad Zrenjanin, u saradnji s Jevrejskom opštinom Zrenjanin, obeležio godišnjicu progona, deportacije Jevreja iz Petrovgrada – Zrenjanina. Na 73. godišnjicu od deportacije, počast našim sugrađanima, žrtvama fašizma, odata je simboličnim spuštanjem venaca i cveća sa pešačkog mosta u Begej, a nakon toga održan je komemorativni skup u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović".
I ove godine komemoraciji su prisustvovali predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, jevrejskih opština Beograd, Novi Sad, Subotica, Kikinda, Pančevo i Zrenjanin, preživeli učesnici Holokausta, predstavnici Grada Zrenjanina, konfesija i građani našeg grada koji su želeli da odaju počast jevrejskim žrtvama fašističke okupacije.
U ime Grada Zrenjanina prisustvovali su zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac, pomoćnik gradonačelnika David Dimkić i zamenik predsednika Skupštine grada Ljubomir Stanisavljev. Prisutne je pozdravila predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin, Ljiljana Popov, koja je rekla da, zajedno s Gradom Zrenjaninom, Jevrejska opština već dvadesetak godina redovno obeležava ovaj dan deposrtacije.
- Sećamo se stradalnika sa željom da se rasizam, ksenofobija i uopšte, neslaganje među ljudima, zaborave i da se to više nikada ne ponovi, što želimo da ukažemo i ovim gestom, odavanjem pošte i komemoracijom Jevrejima u celoj Srbiji – istakla je predsednica JO Zrenjanin.
- Sećamo se stradalnika sa željom da se rasizam, ksenofobija i uopšte, neslaganje među ljudima, zaborave i da se to više nikada ne ponovi, što želimo da ukažemo i ovim gestom, odavanjem pošte i komemoracijom Jevrejima u celoj Srbiji – istakla je predsednica JO Zrenjanin.
Narodno pozorište "Toša Jovanović" organizovalo je progam u kom su nastupili jevrejski mešoviti hor "Hašira" iz Novog Sada, sopran Ana Aleksić Šajrer uz klavirsku pratnju Marte Ronto, violinista Švan Erne i Švan Hilda na klaviru i glumci NP "Toša Jovanović" Senka Petrović i Dejan Karlečik. Prisutnima na komemorativnom skupu obratili su se predstavnik Jevrejske opštine Ruben Dajč i zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac koji je istakao da su prošle 73 godine od jednog od najtužnijih događaja u istoriji našeg grada.
- Odvedeni zauvek iz svojih domova, nasilno sprovedeni do obala Begeja i potom neljudski, u mračnim, zagušljivim šlepovima, deportovani u beogradske logore, ovi naši sugrađani imali su tragičnu sudbinu samo zato što su pripadali jevrejskom narodu, žrtvi Holokausta. To je bila jedina njihova krivica – podsetio je Santovac na tragične događaje i dodao da su Jevreji Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada, bili poštovani građani, zanatlije, privrednici, lekari, advokati i značajno doprinosili razvoju grada u mnogim oblastima.
- Odvedeni zauvek iz svojih domova, nasilno sprovedeni do obala Begeja i potom neljudski, u mračnim, zagušljivim šlepovima, deportovani u beogradske logore, ovi naši sugrađani imali su tragičnu sudbinu samo zato što su pripadali jevrejskom narodu, žrtvi Holokausta. To je bila jedina njihova krivica – podsetio je Santovac na tragične događaje i dodao da su Jevreji Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada, bili poštovani građani, zanatlije, privrednici, lekari, advokati i značajno doprinosili razvoju grada u mnogim oblastima.
- Bili su preduzimljivi, sa smislom za društveni i humanitarni rad, širili su kosmopolitski duh i zbog svojih zanimanja sarađivali s pripadnicima svih naroda koji su ovde živeli. Sećamo ih se s dužnim pijetetom, ali nas njihova sudbina i dalje obavezuje, da ne dozvolimo da se nešto slično ikada više ponovi. U svakoj prilici moramo ukazivati na sve pojavne oblike fašizma, ma gde se i u kojoj formi pojavljivali. Samo na taj način žrtve fašističke okupacije i njihovo stradanje neće biti zaboravljeni – poručio je zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
Tog 18. avgusta 1941. godine, oko 1300 Jevreja, uhapšenih prethodnih dana u Petrovgradu i okolini, sprovedeno je do obala Begeja i podeljeno u dve grupe. U prvom transportu šlepovima u smrt su poslati stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, žene i deca. Strašne su patnje oni koji su proterani, koji su bez hrane i vode, u pretrpanim šlepovima po nesnosnoj vrućini preživljavali. U Beogradu su muškarci zatvoreni u "Topovske šupe" i odatle sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva. Žene i deca su bili u logoru smrti "Sajmište", gde su celu zimu moreni hladnoćom i glađu. U periodu od januara do maja 1942. godine, preživeli zatočeni su ugušeni u "dušegupkama", kamionima koji su specijalno za Jevreje dopremljeni iz Berlina.
Skup u NP "Toša Jovanović" završen je Kadišom, koji je govorio izaslanik Jevrejske opštine Subotica Tomislav Harbor, a molitvu je govorio profesor Robert Kovač.
