Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaObeležava se 96. godišnjica od osnivanja prvog Srpskog narodnog odbora
Na današnji dan, pre 96 godina, osnovan je u Velikom Bečkereku Srpski narodni odbor (SNO), prvi u Vojvodini. Ovo telo formirano je sa zadatkom da pripremi dolazak oslobodilačke vojske i potom preuzme vlast u gradu, u prvim trenucima nakon oslobođenja u Prvom svetskom ratu, 17. novembra 1918. godine.
Kao i svake godine na ovaj dan, u prepodnevnim časovima organizovana je svečanost u porti Uspenskog hrama i ispred rodne kuće dr Slavka Županskog, predsednika SNO, u Svetosavskoj ulici, nedaleko od hrama. Položeni su venci na spomen-ploču na zgradi Srpske pravoslavne crkvene opštine, gde je održano prvo zasedanje SNO, a cveće su položili predstavnici Grada Zrenjanina, Srednjebanatskog upravnog okruga i Pokreta "Svetozar Miletić", Društva prijatelja Matice srpske, Društva rusko-srpskog prijateljstva, Humanitarnog fonda "Svetosavlje" iz Zrenjanina i Odbora za obeležavanje godišnjice osnivanja Srpskog narodnog veća.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili gradonačelnik Čedomir Janjić, zamenik gradonačelnika Saša Santovac i zamenik predsednika Skupštine grada Ljubomir Stanisavljev. Prisutnima se obratio Saša Santovac, poručivši da su "ovim delom, osnivači Srpskog narodnog odbora krunisali viševekovnu borbu srpskog naroda za oslođenje i težnje za ujedinjenjem sa maticom Srbijom."
- Srpski narodni odbor formran je s jasnom težnjom da prestanu razjedinjenost i cepanje srpskog naroda i da se ostvari ono što tri stotine godina srpskom narodu nije uspelo – da stekne slobodu. Osnivanje Veća prethodilo je onome što se desilo 17. novembra, a to je ulazak srpske vojske u tadašnji Veliki Bečkerek, kada su naši preci konaćno mogli da izgovore reč "sloboda". Za vreme preuzimanja vlasti u gradu istovremeno su vršene i pripreme za sazivanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu, zakazane za 25. novembar 1918. godine, koja je konačno dala smer kuda treba da idemo - za život u Srbiji. Za ulazak u Jugoslaviju, ali kao dela Srbije. To je ono što i danas moramo da istaknemo, s obzirom da je u proteklom vremenu bilo onih koji su želeli na drugačiji način da prikažu istoriju. Neka je slava i hvala našim precima za sve što su uradili 31. oktobra 1918. godine- rekao je Saša Santovac.
- Srpski narodni odbor formran je s jasnom težnjom da prestanu razjedinjenost i cepanje srpskog naroda i da se ostvari ono što tri stotine godina srpskom narodu nije uspelo – da stekne slobodu. Osnivanje Veća prethodilo je onome što se desilo 17. novembra, a to je ulazak srpske vojske u tadašnji Veliki Bečkerek, kada su naši preci konaćno mogli da izgovore reč "sloboda". Za vreme preuzimanja vlasti u gradu istovremeno su vršene i pripreme za sazivanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu, zakazane za 25. novembar 1918. godine, koja je konačno dala smer kuda treba da idemo - za život u Srbiji. Za ulazak u Jugoslaviju, ali kao dela Srbije. To je ono što i danas moramo da istaknemo, s obzirom da je u proteklom vremenu bilo onih koji su želeli na drugačiji način da prikažu istoriju. Neka je slava i hvala našim precima za sve što su uradili 31. oktobra 1918. godine- rekao je Saša Santovac.
Okupljenima u porti Uspenskog hrama obratio se i jedan od članova Odbora za obeležavanje godišnjice osnivanja Srpskog narodnog veća Milan Zečar, koji je podsetio da su se na istom mestu, pre 96 godina, "sabrala devetorica umnih i mudrih ljudi, utemeljena na najboljim tradicijama naroda svog".
- Okupili smo se da iznova ukažemo na neprolaznost i aktuelnost njihovih odluka i poruka, da ih i na ovaj način izbavimo iz zaborava, njih koji su učinili toliko mnogo da naš grad i čitav Banat postanu snažno uporište, izvorište i glavni oslonac kontinuitetu ideje ujedinjenja Srema, Banata, Baranje i Bačke sa Maticom Srbijom. S obzirom da je i to vreme imalo veliko breme i dileme, različite frakcije i puteve, njihova borba, istrajnost i hrabrost, lucidnost i dalekovidost, zaslužuju najveće divljenje i poštovanje. – rekao je Zečar.
- Okupili smo se da iznova ukažemo na neprolaznost i aktuelnost njihovih odluka i poruka, da ih i na ovaj način izbavimo iz zaborava, njih koji su učinili toliko mnogo da naš grad i čitav Banat postanu snažno uporište, izvorište i glavni oslonac kontinuitetu ideje ujedinjenja Srema, Banata, Baranje i Bačke sa Maticom Srbijom. S obzirom da je i to vreme imalo veliko breme i dileme, različite frakcije i puteve, njihova borba, istrajnost i hrabrost, lucidnost i dalekovidost, zaslužuju najveće divljenje i poštovanje. – rekao je Zečar.
Skup u porti hrama Uspenja Presvete Bogodrodice uveličale su svojim nastupom članice hora "Žene mironosice", pod upravom dirigenta Zorice Kecić.
Ispred kuće u kojoj je živeo predsednik Srpskog narodnog odbora i gde su takođe položeni venci, u ime porodice prisutne je pozdravio i Slavko Županski, unuk dr Slavka Županskog. Oživljavajući uspomenu na svog dedu i na istorijske događaje na završetku Prvog svetskog rata, on je podsetio da su 31. oktobra 1918, po prvi put u Velikom Bečekereku, koji je još uvek pripadao Austrougarskoj monarhiji, osvanule dve srpske zastave – jedna u porti Uspenskog hrama, druga na kući u kojoj je stanovao dr Županski. Naglasio je i značaj osnivanja Srpskog narodnog odbora i njegov državotvorni potez koji je doveo do toga da se, na Velikoj narodnoj skupštini, održanoj u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, Baranja, Bačka, Srem i Banat pripoje Srbiji.
Obeležavanje godišnjice osnivanja Srpskog narodnog odbora biće nastavljeno večeras u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović", gde u 19 časova počinje svečana akademija, u okviru koje će biti prikazana i monodrama "Milunka Savić", u izvođenju Vesne Stanković, glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
