Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaVidovdan, sećanje na stradalnike i na nacionalnu istoriju
Srpski narod od davnina obeležava današnji dan, Vidovdan, i kao verski praznik i kao dan sećanja na sve one koji su, tokom viševekovne istorije, položili živote za slobodu svog naroda i svoje zemlje. U Zrenjaninu je tradicionalno služen pomen i položeni venci na spomen-obeležje posvećeno stradalima u ratnim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije u periodu od 1991-1999. godine.
Pored spomenika su se okupili i vence položili predstavnici Grada Zrenjanina, Garnizona Vojske Srbije u Zrenjaninu, Policijske uprave, Saveza udruženja boraca narodnooslobodičkog rata, Udruženja srpskih ratnih veterana, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, članovi porodica i rodbina poginulih. Prisutnima se, u ime organizatora, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, prigodnim rečima obratio predsednik Jovica Pilipović. On je rekao da se već devet godina u Zrenjaninu na ovakav način obeležava Vidovdan i odaje počast našim stradalim sugrađanima.
- Vidovdan nije radostan dan i datum, nego dan tuge i dan sećanja na srpske borce, stradale u svim ratovima. Svake godine organizujemo pomen i sećamo se boraca iz grada Zrenjanina, a njih je u poslednjim ratovima poginulo pedeset troje. Njihova imena uklesana su u spomen-obeležje na koje danas polažemo vence i cveće - kazao je Pilipović i istakao dobru saradnju s Gradom Zrenjaninom, s kojim zajedno organizuje obeležavanje Vidovdana.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac, sekretar Skupštine grada Milan Mrkšić i zamenica sekretara Skupštine grada Svetlana Grujić. U obraćanju zamenika gradonačelnika istaknut je značaj Vidovdana za srpski narod i nacionalnu istoriju, kao i značaj njegovog obeležavanja. Za ovaj datum, kako je naveo Santovac, vezujemo niz istorijskih događaja koji Vidovdan izdvajaju u red najznačajnijih praznika u našem kalendaru, počev od kosovskog boja i kosovskog mita, do 28. juna 1914. kada su pucnji Gavrila Principa nagovestili početak Velikog rata. Kazao je i da je zaborav veliko zlo po svaki narod, i da se, bez stalnog podsećanja i ukazivanja na događaje iz prošlosti, ne može pronaći ni pravi put ka budućnosti.
- Zato stojimo i danas ponosni pred ovim znamenom na kom su uklesana imena pedeset troje naših sugrađana, pripadnika vojske, policije ili dobrovoljaca, koji su ugradili sebe u tu slobodu, u tu budućnost našu i naše dece. Ta teška i čemerna vremena devedesetih godina iznedrila su i heroje i ljudske veličine koje su svojim delima prevazišle vreme u kom su živeli. Oni su tako postali i nebeski čuvari kosovskog epa i mita, stubovi monumentalne građevine sazdane od naše nacionalne tradicije i bogate istorije, našeg nepristajanja na ropstvo, na okupaciju i pokoravanje - poručio je Santovac i osvrnuo se na aktuelni trenutak u kom se nalazi Grad Zrenjanin.
- Između prošlog i sadašnjeg Vidovdana u naš grad stigla je najveća privredna investicija u Srbiji, čije ćemo benefite tek osećati narednih godina. Gradi se najviše stanova u poslednje tri decenije, otvaraju se nova radna mesta u našim novim industrijskim zonama, infrastruktura će nas bolje nego ikada povezivati s centrima Pokrajine i Republike. Danas u našem gradu boravi i evropska mladost, domaćini smo Evropskog prvenstva u košarci, iz grada u svet odlazi najlepša sportska i ljudska slika našeg tradicionalnog gostoprimstva i otvorenosti - rekao je zamenik gradonačelnika i zaključio:
- Za sve to zaslužni su i naši sugrađani koji su u budućnost ovog grada i zemlje ugradili ono najvrednije što su imali, svoje živote. Pred spomenikom herojima odajemo im dužnu poštu i počast, i njima, kao i svim znanim i neznanim, koji su u našem dugom istorijskom trajanju položili živote u odbranu svog naroda i svoje otadžbine.
Spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljaca, stradalih u ratnim sukobima 1991-1999. godine, njih ukupno pedeset troje, realizovano je, po zamisli arhitekte Milice Kovač, u vidu tri zasebna spomenika, spomen-česme i vodene površine. Podizanje spomenika finansirao je 2011. godine Grad Zrenjanin.
