Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaBiogas postrojenja u Srbiji - energetska šansa i za manje lokalne zajednice, poput Botoša
Biomasa i izgradnja postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od tog energenta predstavljaju veliki potencijal Republike Srbije i energetsku šansu i za manje lokalne zajednice, koje mogu ostvariti višestruku korist od prisustva bioenergije u svom okruženju - čulo se, između ostalog, na jučerašnjem okruglom stolu pod nazivom “Mogućnosti i značaj upotrebe toplote iz biogas postrojenja za lokalnu zajednicu”, održanom u Botošu. U tom naseljenom mestu od 2016. godine radi jedina elektrana na biogas na teritoriji Grada Zrenjanina, “Bioelektra”, kapaciteta 600 kW.
Skup su organizovali udruženje “Biogas Srbija”, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, koja tehnički sprovodi DKTI program bilateralne saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” i Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj “Banat” Zrenjanin, uz podršku Grada Zrenjanina i Mesne zajednice “Botoš”.
Uz prisustvo investitora, poljoprivrednih proizvođača i predstavnika lokalnih samouprava iz Zrenjanina, Kruševca, Aleksinca, Bajine Bašte, Prijepolja, Žitišta, Priboja, Čačka, Novog Sada, Nove Crnje i Bačke Palanke, predstavljen je model upotrebe toplote za grejanje javnih objekata u Botošu, kao i važnost modela za lokalnu zajednicu i primeri dobre prakse, a nakon sastanka u mesnom Domu omladine, organizovana je i poseta i upoznavanje s radom postrojenja “Bioelektra”.
U ime Grada Zrenjanina, u radu okruglog stola je učestvovao i učesnicima se obratio Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika. On je istakao da bioelektrana u Botošu predstavlja šansu i za razvoj naselja, jer je imao priliku, zahvaljujući organizaciji GIZ, da u Nemačkoj poseti energetski nezavisna sela i uveri se kakve sve benefite donosi proizvodnja i korišćenje biomase u energetske svrhe.
- Navešću samo primer jednog tamošnjeg sela od hiljadu stanovnika koje se, od kada je u njemu izgrađena bioelektrana, snabdeva iz nje toplotnom energijom i proizvodi električnu energiju i za svoje potrebe i za susedno mesto, a sve to prati i razvoj poljoprivrede, visok nivo svesti o zaštiti životne sredine i učešće celokupne lokalne zajednice u prikupljanju bio-otpada, kako bi to postrojenje uspešno funkcionisalo. Selo je uspelo da razvije i turizam, jer ga mnogo ljudi posećuje kako bi se upoznalo s efektima rada postrojenja. Za sve nas to je bilo veoma pozitivno iskustvo i na neki način uzor kako bi tako nešto uradili i kod nas. Čim je krenula priča o izgradnji bioelektrane u Botošu, prva ideja je bila da ona proizvodi električnu, ali i toplotnu energiju za selo, a mi smo predložili i izgradnju kompleksa plastenika koji bi koristio tu energiju, a druga ideja je bila da se izgradi toplovod i da Botoš bude prvo selo u Srbiji koje bi se zagrevalo na ovakav način, slično kao bilo koje gradsko naselje, svi javni objekti u selu, ali i privatni stambeni objekti, jer su stanovnici pokazali interesovanje za tako nešto - rekao je Radišić i najavio dalju saradnju Grada Zrenjanina i organizacije GIZ na sličnim projektima.
- Navešću samo primer jednog tamošnjeg sela od hiljadu stanovnika koje se, od kada je u njemu izgrađena bioelektrana, snabdeva iz nje toplotnom energijom i proizvodi električnu energiju i za svoje potrebe i za susedno mesto, a sve to prati i razvoj poljoprivrede, visok nivo svesti o zaštiti životne sredine i učešće celokupne lokalne zajednice u prikupljanju bio-otpada, kako bi to postrojenje uspešno funkcionisalo. Selo je uspelo da razvije i turizam, jer ga mnogo ljudi posećuje kako bi se upoznalo s efektima rada postrojenja. Za sve nas to je bilo veoma pozitivno iskustvo i na neki način uzor kako bi tako nešto uradili i kod nas. Čim je krenula priča o izgradnji bioelektrane u Botošu, prva ideja je bila da ona proizvodi električnu, ali i toplotnu energiju za selo, a mi smo predložili i izgradnju kompleksa plastenika koji bi koristio tu energiju, a druga ideja je bila da se izgradi toplovod i da Botoš bude prvo selo u Srbiji koje bi se zagrevalo na ovakav način, slično kao bilo koje gradsko naselje, svi javni objekti u selu, ali i privatni stambeni objekti, jer su stanovnici pokazali interesovanje za tako nešto - rekao je Radišić i najavio dalju saradnju Grada Zrenjanina i organizacije GIZ na sličnim projektima.
Moderator skupa, Zoran Pomoriški, menadžer bioelektrane u Botošu i član udruženja “Biogas Srbija” koje okuplja predstavnike kompanija koje se bave proizvodnjom i upotrebom biogasa kao obnovljivog izvora energije, kazao je da se od početnih koraka u toj oblasti od pre desetak godina, danas stiglo do oko trideset izgrađenih postrojenja širom Srbije, pretežno u Vojvodini, i da je u toku izgradnja više novih. Osim u Botošu, na teritoriji srednjeg Banata od 2018. godine u pogonu je bioelektrana u Česteregu, a grade se još dve.
“Bioelektra” u Botošu četvrta je po redu izgrađena bioelektrana u Srbiji, s planom proširenja kapaciteta do 1MW. Kao sirovinu prevashodno koristi silažu raži i kukuruza, ali i otpadne materije koje sadrže organsku i organsku suvu materiju. U procesu razlaganja i prerade biomase nastaju dve korisne energije, električna i toplotna. Proizvedena električna energija ulazi u mrežni sistem Elektroprivrede Srbije, a za iskorišćenje toplotne energije, u saradnji sa organizacijom GIZ, izrađena je studija na osnovu koje bi se zagrevalo sedam javnih objekata u Botošu: obdanište, škola, dom zdravlja, policijska stanica, vatrogasni dom, sportska sala i hotel. Tim projektom bi se stekla ekonomska isplativost i mogućnost da hotel u centru sela ponovo oživi i vrati se u funkciju, a na trasi toplovoda, od postrojenja do centra sela, dužine 1300 metara, toplotnom energijom bi se mogla snabdevati i privatna domaćinstva.
