Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaU Farkaždinu se obnavljaju Dom kulture i crkva, selo ima i uspešno kulturno-umetničko društvo i hroničara, autora nekoliko knjiga
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, sa saradnicima, zamenikom Sašom Santovcem, članom Gradskog veća Marinelom Mendreom, pokrajinskim poslanikom Rajkom Kapelanom, načelnicom Odeljenja za privredu Gradske uprave Jelenom Travar Miljević i rukovodiocima javnih komunalnih preduzeća, posetio je danas Farkaždin, u okviru trećeg ciklusa aktivnosti “Da nam sela budu bliža”. Nakon razgovora s rukovodstvom sela, posetio je Dom kulture, gde su u toku radovi na obnovi objekta, hram rođenja Presvete Bogorodice, koji se takođe obnavlja, a boravak u Farkaždinu završio je uz razgovor sa Zlatomirom Bokincem, hroničarem sela i autorom nekoliko knjiga zavičajne tematike.
Između dve posete ovom selu, evidentno je da su učinjeni pomaci u realizaciji nekih projekata koji su prethodno označeni kao prioritetni. Pre svega, u toku su radovi na obnovi Doma kulture, koji su završeni u prvoj fazi - uređenjem većeg dela enterijera. Komentarišući tu investiciju, gradonačelnik je rekao da će u nju biti uloženo skoro 12 miliona dinara.
“Posetili smo objekat, lepo obnovljen, koji će imati punu svrhu jer će ga najviše koristiti najmlađi, članovi kulturno-umetničkog društva “Banatski biseri”, kojih nije malo i koji za jul mesec pripremaju svoj godišnji koncert. Verujem da ćemo do tada završiti sve radove i da će ovo biti objekat na ponos svih meštana”, istakao je.
“Posetili smo objekat, lepo obnovljen, koji će imati punu svrhu jer će ga najviše koristiti najmlađi, članovi kulturno-umetničkog društva “Banatski biseri”, kojih nije malo i koji za jul mesec pripremaju svoj godišnji koncert. Verujem da ćemo do tada završiti sve radove i da će ovo biti objekat na ponos svih meštana”, istakao je.
Gradonačelnik je, prilikom posete hramu rođenja Presvete Bogorodice u centru sela, zdanju od velikog značaja, podignutom 1850. godine, rekao da se obnavlja kupola na tornju crkve, i da je to omogućeno zahvaljujući sredstvima Grada Zrenjanina.
Bilo je reči i o gasifikaciji sela, nakon informacije koju je saopštio gradonačelnik, da je ishodovana upotrebna dozvola za gasnu mrežu, na koju se dugo čekalo.
“Predstoje neke dodatne radnje koje moramo da preduzmemo sa JP “Srbijagas”, a naša želja je da do jeseni omogućimo građanima i javnim objektima u ovoj mesnoj zajednici napajanje ovim energentom, pre svega školi, koja se trenutno greje na ugalj. Razgovarali smo i o opremanju javnih površina mobilijarom, što ćemo takođe realizovati vrlo brzo, kao i o rekonstrukciji i sanaciji glavne ulice u selu, o čemu ćemo nešto detaljnije znati kada sagledamo predmere i predračune potrebnih radova”, naveo je gradonačelnik Salapura.
“Predstoje neke dodatne radnje koje moramo da preduzmemo sa JP “Srbijagas”, a naša želja je da do jeseni omogućimo građanima i javnim objektima u ovoj mesnoj zajednici napajanje ovim energentom, pre svega školi, koja se trenutno greje na ugalj. Razgovarali smo i o opremanju javnih površina mobilijarom, što ćemo takođe realizovati vrlo brzo, kao i o rekonstrukciji i sanaciji glavne ulice u selu, o čemu ćemo nešto detaljnije znati kada sagledamo predmere i predračune potrebnih radova”, naveo je gradonačelnik Salapura.
Zadovoljan je današnjim sastankom i Ljubiša Tuba, predsednik Saveta MZ “Farkaždin”. Istakao je dobru saradnju s lokalnom samoupravom, posebno oko akcije “Da nam sela budu bliža”, i kao posebno važnu aktivnost ocenio je obnovu Doma kulture.
“Farkaždin je, kao prvo naseljeno mesto u Srbiji, dobio od grada na korišćenje ovakav objekat i nakon obnove koristiće se u različite svrhe, a prvenstveno za potrebe folklora i KUD-a, koji ostvaruje dobre rezultate i kom treba u tome pomoći. Prioriteti su nam u oblasti saobraćajne infrastrukture, imamo potrebu za ležećim policajcima na regionalnom putu i za sanacijom glavne ulice”, kazao je on.
“Farkaždin je, kao prvo naseljeno mesto u Srbiji, dobio od grada na korišćenje ovakav objekat i nakon obnove koristiće se u različite svrhe, a prvenstveno za potrebe folklora i KUD-a, koji ostvaruje dobre rezultate i kom treba u tome pomoći. Prioriteti su nam u oblasti saobraćajne infrastrukture, imamo potrebu za ležećim policajcima na regionalnom putu i za sanacijom glavne ulice”, kazao je on.
Zlatomir Bokinac, profesor u penziji, objavio je četiri i priprema petu knjigu na različite zavičajne teme, a još tri su mu u rukopisu. Posebno je ponosan na svoju monografiju sela, u kojoj je predstavio sve najznačajnije činjenice i podatke iz istorije Farkaždina, od prvih pomena o nastanku 1363. godine, do 2014. godine, kada je knjiga ugledala svetlost dana.
“To mi je bila posebna želja, hteo sam nešto da ostavim selu, što nije bilo lako, jer je podataka bilo malo. Pronalazio sam ih u drugim knjigama, čitaonicama, dolazeći do informacija da je na prostoru Farkaždina i ranije bilo nomadskih sela, a iskopine svedoče da je takvih naseobina bilo i prema Čenti i Orlovatu, odnosno u čitavom ovom delu Potamišja. Prvi put se Farkaždin pominje 1363. godine, iako neki izvori iz crkvenih knjiga navodno govore da je to bilo i ranije, ali ja do tih podataka nisam došao”, objašnjava Bokinac.
Gradonačelnik je s interesovanjem saslušao ovog hroničara sela, upoznao se s njegovim radom i rekao da će, kroz programe grada i Gradske biblioteke, nastojati da ga podrži i pomogne mu u izdavanju novih naslova.
