Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaMeđunarodni dan tolerancije
U mnogim gradovima Srbije, kao i u celom svetu, juče je obeležen Međunarodni dan tolerancije, uz podsećanje da tolerancija ne znači da je svima sve dozvoljeno, već da svi imaju ista prava.
"Tolerancija je vrednost koja čini mir mogućim i doprinosi zamenjivanju kulture rata kulturom mira", naglašeno je u Deklaraciji UN o principima tolerancije, usvojenoj na Generalnoj konferenciji UNESKO-a u Parizu 16. novembra 1995. godine, kada je i proglašen Međunarodni dan tolerancije.
Članice UNESKO-a izrazile su tada uznemirenost zbog porasta netolerancije, nasilja, terorizma, ksenofobije, agresivnog nacionalizma, rasizma, antisemitizma, isključivanja, marginalizacije i diskriminacije, usmerenih protiv nacionalnih, etničkih, verskih ili jezičkih manjina, izbeglica, radnika migranata.
Deklaracija Ujedinjenih nacija, čija potpisnica je i Srbija, osuđuje postupke nasilja i zastrašivanja prema pojedincima, ljudima kojima se ugrožavaju sloboda mišljenja i izražavanja - što sve preti učvršćivanju mira i demokratije, na nacionalnom i na međunarodnom planu i predstavlja prepreke razvoju.
Povodom Međunarodnog dana tolerancije, predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton razgovarao je sa Draganom Radlovački Grozdanov, zaštitnikom građana Grada Zrenjanina, i Vojin Dinikuom, predsednikom Saveta za međunacionalne odnose Grada Zrenjanina. Akcenat razgovora bio je na međunacionalnoj i verskoj toleranciji na teritoriji Grada Zrenjanina.
- Upravo ova tolerancija pomaže Zrenjaninu da bude prava evropska sredina, kao i da time privuče sve one koji žele da u njega investiraju. Moramo biti ponosni na činjenicu da ovde, čak i u vreme nesrećnih sukoba devedesetih godina, nije bilo ozbiljnijih međunacionalnih incidenata. S druge strane, moramo ukazivati na sve negativne pojave u društvu, čak i one naizgled beznačajne. Vlast u Zrenjaninu jeste tolerantna i u skladu sa sredinom, u kojoj je nevažno ko je koje vere i da li ide ili ne ide u bogomolju. O tome svedoče i brojni mešoviti brakovi, jednostavno, tako se ovde oduvek živelo i živi i ovo je prilika da kažemo i da je to veoma važno i za investicije. Kapital neće dolaziti tamo gde ne postoje dobrosusedski odnosi i gde postoji rizik od međuetničkih sukoba – istakao je Aleksandar Marton.
- Upravo ova tolerancija pomaže Zrenjaninu da bude prava evropska sredina, kao i da time privuče sve one koji žele da u njega investiraju. Moramo biti ponosni na činjenicu da ovde, čak i u vreme nesrećnih sukoba devedesetih godina, nije bilo ozbiljnijih međunacionalnih incidenata. S druge strane, moramo ukazivati na sve negativne pojave u društvu, čak i one naizgled beznačajne. Vlast u Zrenjaninu jeste tolerantna i u skladu sa sredinom, u kojoj je nevažno ko je koje vere i da li ide ili ne ide u bogomolju. O tome svedoče i brojni mešoviti brakovi, jednostavno, tako se ovde oduvek živelo i živi i ovo je prilika da kažemo i da je to veoma važno i za investicije. Kapital neće dolaziti tamo gde ne postoje dobrosusedski odnosi i gde postoji rizik od međuetničkih sukoba – istakao je Aleksandar Marton.
Dragana Radlovački Grozdanov, zaštitnik građana Grada Zrenjanina, rekla je da tolerancija treba da znači poštovanje bogatstva različitosti.
- Svi ljudi su, po prirodi, različiti i drugačiji od ostalih, po polu, nacionalnoj pripadnosti, poreklu, veri, itd, i svi treba da žive takvi kakvi jesu, uz međusobno poštovanje. Obaveza svih nas koji živimo u zajednici je da poštujemo te principe tolerancije. U Zrenjaninu se javljaju sporadični slučajevi nasilja i kršenja ljudskih prava, koje treba osuditi i na njega ukazivati, kao i preventivno delovati. Netolerancija se, uglavnom, izražava verbalno, putem pojave grafita neprimerene sadržine ili vršnjačkog nasilja u školama i nije prisutna u nekoj meri koja bi zabrinjavala – navela je Radlovački Grozdanov.
- Svi ljudi su, po prirodi, različiti i drugačiji od ostalih, po polu, nacionalnoj pripadnosti, poreklu, veri, itd, i svi treba da žive takvi kakvi jesu, uz međusobno poštovanje. Obaveza svih nas koji živimo u zajednici je da poštujemo te principe tolerancije. U Zrenjaninu se javljaju sporadični slučajevi nasilja i kršenja ljudskih prava, koje treba osuditi i na njega ukazivati, kao i preventivno delovati. Netolerancija se, uglavnom, izražava verbalno, putem pojave grafita neprimerene sadržine ili vršnjačkog nasilja u školama i nije prisutna u nekoj meri koja bi zabrinjavala – navela je Radlovački Grozdanov.
Diniku Vojin, predsednik Saveta za međunacionalne odnose Grada Zrenjanina, rekao je i da ovo skupštinsko telo funkcioniše na principima tolerancije, i da su međuetnički odnosi u gradu veoma dobri.
- Tradicionalno, u Zrenjaninu postoji dobra saradnja između manjinskih zajednica, ali i između tih zajednica i lokalne samouprave. Konkretno, u slučaju rumunske nacionalne zajednice, čiji sam pripadnik, mi možemo samo da pohvalimo saradnju s lokalnom samoupravom koja ima razumevanja za sve što se tiče kulture, obrazovanja i razvoja zajednice. S druge strane, tu smo da uvek pomognemo kada je u pitanju prekogranična saradnja, bilo s Rumunijom ili Mađarskom, ili drugi vidovi saradnje – ističe Vojin Diniku.
- Tradicionalno, u Zrenjaninu postoji dobra saradnja između manjinskih zajednica, ali i između tih zajednica i lokalne samouprave. Konkretno, u slučaju rumunske nacionalne zajednice, čiji sam pripadnik, mi možemo samo da pohvalimo saradnju s lokalnom samoupravom koja ima razumevanja za sve što se tiče kulture, obrazovanja i razvoja zajednice. S druge strane, tu smo da uvek pomognemo kada je u pitanju prekogranična saradnja, bilo s Rumunijom ili Mađarskom, ili drugi vidovi saradnje – ističe Vojin Diniku.
