Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada Zrenjanina''Ivo Andrić u diplomatiji'' - izložba u salonu Istorijskog arhiva
U prisustvu direktora Arhiva Jugoslavije, Miladina Miloševića, gradonačelnika Zrenjanina, mr Ivana Bošnjaka, i autora izložbe, istoričara Dušana Jončića i Jelene Đurišić, u salonu Istorijskog arhiva Zrenjanin otvorena je izložba "Ivo Andrić u diplomatiji". Premijerno prikazana povodom 50. godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću, izložba prati više od dve decenije rada našeg slavnog književnika u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije i njegovo službovanje u osam država i deset gradova: Rimu (Vatikanu), Parizu, Bukureštu, Madridu, Briselu, Marseju, Gracu, Trstu, Ženevi i Berlinu. Posetioci izložbe mogu videti fotografije, dokumenta i rukopise o gradovima u kojima je Andrić živeo i o kojima je pisao, kao i o njegovim aktivnostima u diplomatiji, a za izložbu su korišćeni materijali iz legata Iva Andrića. Izložba je gostovala u više gradova u Srbiji, a bila je postavljena i u Banjaluci i Sarajevu.
Prisutnima se, na otvaranju izložbe u Zrenjaninu, obratila direktorica Istorijskog arhiva, Nada Boroš, rečima da je većina ljudi upoznata sa delom i mislima Iva Andrića, ali da je on, u diplomatiji, manje poznat široj javnosti.
- Zbog toga su tu arhivi, kao čuvari nacionalnog pisanog blaga, koji i imaju zadatak da sve ličnosti od značaja za našu istoriju, predstave i u drugom aspektu – istakla je Boroševa i navela da je sam Andrić, o diplomatiji, rekao, između ostalog i sledeće:
- Treba imati stotine sposobnosti za to, ali strogo i na sto načina doziranih. Pogreška u izboru zvanja plaća se u svim službama, ali nigde tako skupo i teško kao u diplomatiji. U ovoj službi prilike prisile čoveka da, pre ili posle, istupi samostalno i da pokaže kakav je i šta ume – citirala je ona Andrića i zaključila – Ivo Andrić je i u ovom poslu, kao i u svim drugim, bio izvrstan.
- Zbog toga su tu arhivi, kao čuvari nacionalnog pisanog blaga, koji i imaju zadatak da sve ličnosti od značaja za našu istoriju, predstave i u drugom aspektu – istakla je Boroševa i navela da je sam Andrić, o diplomatiji, rekao, između ostalog i sledeće:
- Treba imati stotine sposobnosti za to, ali strogo i na sto načina doziranih. Pogreška u izboru zvanja plaća se u svim službama, ali nigde tako skupo i teško kao u diplomatiji. U ovoj službi prilike prisile čoveka da, pre ili posle, istupi samostalno i da pokaže kakav je i šta ume – citirala je ona Andrića i zaključila – Ivo Andrić je i u ovom poslu, kao i u svim drugim, bio izvrstan.
Direktor Arhiva Jugoslavije, Miladin Milošević, podsetio je na Andrićevo veliko ime u našoj i svetskoj književnosti, ali i na značajan deo njegovog života koji je proveo u diplomatiji.
- Arhiv Jugoslavije želeo je da biografiji Andrića – književnika vrati i deo, pomalo zaboravljene, biografije Andrića – diplomate. Između ostalog, postavljen je za poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, 1939. godine, u nacističkoj Nemačkoj. Od početnog zvanja dospeo je do najvišeg, bar kada su u pitanju književnici u diplomatiji – bio je pomoćnik ministra. Njegov uspon u diplomatiji vezan je za vreme kada je predsednik Vlade bio Milan Stojadinović, koji je neobično cenio Andrića. Godine službovanja u Berlinu Andrić je ocenio kao najteže godine u životu, jer je iz tog grada dirigovano rušenje Evrope i zapaljen požar Drugog svetskog rata, a on je, kao i ceo svet, bio bespomoćan da bilo šta učini. Bio je isključen i iz pregovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu i tražio je da iz Berlina bude povučen. Ono što je važno za njegov rad u diplomatiji jeste da su ga njegovi pretpostavljeni veoma cenili, kao čoveka posebne inteligencije, svestranog obrazovanja, čestitog karaktera, pouzdanog, tačnog, diskretnog, svih osobina potrebnih jednom diplomati – istakao je Milošević.
- Arhiv Jugoslavije želeo je da biografiji Andrića – književnika vrati i deo, pomalo zaboravljene, biografije Andrića – diplomate. Između ostalog, postavljen je za poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, 1939. godine, u nacističkoj Nemačkoj. Od početnog zvanja dospeo je do najvišeg, bar kada su u pitanju književnici u diplomatiji – bio je pomoćnik ministra. Njegov uspon u diplomatiji vezan je za vreme kada je predsednik Vlade bio Milan Stojadinović, koji je neobično cenio Andrića. Godine službovanja u Berlinu Andrić je ocenio kao najteže godine u životu, jer je iz tog grada dirigovano rušenje Evrope i zapaljen požar Drugog svetskog rata, a on je, kao i ceo svet, bio bespomoćan da bilo šta učini. Bio je isključen i iz pregovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu i tražio je da iz Berlina bude povučen. Ono što je važno za njegov rad u diplomatiji jeste da su ga njegovi pretpostavljeni veoma cenili, kao čoveka posebne inteligencije, svestranog obrazovanja, čestitog karaktera, pouzdanog, tačnog, diskretnog, svih osobina potrebnih jednom diplomati – istakao je Milošević.
Izložbu je proglasio otvorenom gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, rečima da je zadovoljstvo podsećati se danas genijalnog lika i dela Ive Andrića.
- On nas svakim svojim korakom i delom podseća da, u svakom trenutku života, treba biti, pre svega, čovek, a nakon toga i ponosan predstavnik i svoga naroda i sredine. Dve bih izvukao poruke iz ove izložbe - prva je da se, upoznavanjem drugih naroda i drugih gradova, najbolje upoznaje i sopstveni narod, a druga je da ono što čovek na svom mestu može da učini može da bude, naizgled, malo, ali kada se uradi dovoljno može da dovede, recimo, i do odlaganja početka Drugog svetskog rata na ovim prostorima za duge dve godine, upravo koliko je on boravio u Berlinu – rekao je gradonačelnik Bošnjak.
Program otvaranja izložbe "Ivo Andrić u diplomatiji" upotpunili su učenici Medicinske škole Zrenjanin Vanja Veličković i Miša Lukin, koji su prezentovali neka od razmišljanja našeg Nobelovca.
