Završena i obnova spomenika na “Bošnjakovom salašu”, pored puta za Mihajlovo

Završeni su restauratorski radovi i obnova još jednog spomenika posvećenog žrtvama Drugog svetskog rata, na “Bošnjakovom salašu”, u zrenjaninskom ataru, pored puta za Mihajlovo, na mestu gde su 26. jula 1941. godine tragično izgubili živote naši sugrađani Ruža Šulman, Vladimir Kolarov Koča, Frank Samuel Šandor i Kikinđani Aldan Tiberije i Stojan Arsenov. Njih je fašistički okupator pogubio u znak odmazde, nakon što je partizanski odred zapalio žito, nedaleko od mesta gde se danas nalazi spomenik. 

Skrajnut od pogleda i udaljen oko četiri kilometra od ulaza u grad, spomenik je godinama propadao, da bi, na inicijativu stanovnika naselja “Ruža Šulman” i članova Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanin, u prethodne dve godine bilo organizovano uređenje prostora oko spomenika i obeležavanje godišnjice od tragičnih ratnih događaja 1941. godine. Prošle godine je postavljena prigodna ploča, koja ukazuje na simboliku spomenika i njegovog autora, arh. Tibora Bencea, a prostor je oplemenjen i postavljanjem stola i dve klupe za odmor. 

Akciji su se priključili i Grad Zrenjanin i JKP “Čistoća i zelenilo”, da bi, pod stručnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Zrenjanina, ovog proleća spomenik bio obnovljen po prvobitnoj zamisli autora, arhitekte Tibora Bencea. Radove su finansirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

- Prema idejnom rešenju usvojene su i izvedene izmene koje je autor zamislio u prvobitnom projektu pre pedesetak godina, a koje tada nisu izvedene. Urađeni su kosi nasipi od šljunka, koji predstavljaju vezu sa okolnim terenom. Na samoj betonskoj ploči izvedeni su detalji koji su jako važni za autora. “Kanali razaranja-put dolaska agresora”, kako ih on naziva, ilustruju usputna razaranja agresora, koja zaustavlja betonski obelisk, kao simbol večitog stražara. Stvara se utisak da su šiljci zaustavljeni u agresiji. Oštećene ivice kanala pojačavaju utisak razaranja. Dislocirana je i prilazna staza sa desne strane obeliska. Takođe, dislocirana je i ploča sa epitafom i postavljena pod uglom radi prijatnijeg sagledavanja i čitanja teksta”, objasnila je Dragana Šijak, arhitekta konzervator – viši stručni saradnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Nakon što je 26. jula prošle godine položio venac na spomenik, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić istakao je želju lokalne uprave Grada Zrenjanina da svako obeležje na stradale u svim ratovima bude uvek održavano i da bude podsetnik, da građani Zrenjanina misle na svoje heroje.
- Najpotrebnije je skretati na to pažnju mladima, ko i na koji način treba da im budu uzori. Ovde su streljani heroji iz Drugog svetskog rata, koje je 23. jula 1941. godine okupator uhapsio, a 26. jula, posle mučenja, na ovom mestu i pogubio. Naselje u mesnoj zajednici “Dositej Obradović” nosi ime Ruže Šulman, ulica Koče Kolarova, a ovde su takođe streljani i rodoljubi iz Kikinde. Svima, na ovom mestu, odajemo počast i šaljemo poruku da ih nećemo zaboraviti - rekao je tom prilikom Radišić.   

Ruža Šulman rođena je 6. januara 1917. godine u Velikom Bečkereku, od roditelja Emanuela i Tereze Šulman. U rodnom gradu pohađala je Trgovačku akademiju, gde se upoznala sa Vladimirom Kolarovim Kočom. Vremenom mu je postala verenica, a pod njegovim uticajem i sledbenik marksističke misli i član Komunističke partije Jugoslavije.

Neposredno po fašističkoj okupaciji tadašnje Kraljevine Jugoslavije i našeg grada, aktivno je učestvovala u organizovanju partizanskog pokreta otpora, zajedno sa Kočom Kolarovim, Frankom Samuelom Šandorom i Zoranom Nićetinom. Nažalost, grupa je već 23. jula 1941. godine bila otkrivena i pohapšena od strane okupacionih vlasti, da bi tri dana kasnije njeni pripadnici bili i pogubljeni.

Mesto streljanja obeleženo je nakon rata spomenikom, a u periodu intenzivnog širenja i razvoja grada, imenom Ruže Šulman nazvano je jedno od većih novih gradskih naselja. Jedna od najznačajnijih gradskih ulica nosi naziv Koče Kolarova, a po njemu je nazvana i Zrenjaninska gimnazija, koje je to ime nosila u periodu od 1977-1993. godine.