Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaDanas je Sveti Teodor Vršački - služen pomen u “Ruskoj crkvi” i odata pošta prvim banatskim ustanicima protiv turskih okupatora 1594. godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju i slave Svetog Teodora Vršačkog, vladiku banatskog i predvodnika banatskih ustanika protiv turske okupacije 1594. godine. Teodor Nestorović, kasnije Sveti Teodor Vršački, podiže jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak Srba protiv Turaka pre 1804. godine. Tragično je okončao život, nakon što ga je u Vršcu zarobio temišvarski paša. Smatra se da je spaljivanje mošti Svetog Save na Vračaru od strane Turaka maja iste godine usledilo upravo u znak odmazde prema banatskim ustanicima i njihovom suprotstavljanju turskim zulumima. Prepodobni Rafailo Banatski i Teodor Vršački jedini su svetitelji koje slavi SPC, a koji potiču sa prostora Banata.
U hramu Svetog Arhangela Mihaila – “Ruskoj crkvi” pomen je služio sveštenik tog hrama, protojerej Petar Ilić, a potom su, u ime Grada Zrenjanina, zamenik gradonačelnika Saša Santovac, zamenik predsednika Skupštine grada Oliver Mitrović i zamenik načelnika Gradske uprave Miloš Korolija položili venac na spomen-ploču ispred hrama i odali počast prvim banatskim ustanicima.
Grad Zrenjanin tradicionalno učestvuje u obeležavanju Svetog Teodora Vršačkog, sećajući se svojih slavnih predaka, istorijskih događaja u kojima su učestvovali i njihove brobe za oslobođenje svog naroda, kad god je to bilo potrebno. Ustanak iz 1594. godine jedan je od takvih događaja, u značajnoj meri povezan i sa našim gradom i okolinom.
U znak sećanja na ustanike i njihovog vođu, ispred hrama Svetog Arhangela Mihaila podignut je Časni krst, barjak sa likom Svetog Save - replika barjaka kojeg su nosili banatski ustanici - i spomen-tabla s natpisom, koji je sačinio otac Boško Marinkov, paroh srpskocrnjanski:
“Na ovom grumenu Svete ravnice banatske leta Gospodnjeg i srbskog 1594. bi rukama pravdoljubivim podignut barjak svetosavski u inat pašama, sultanima, vezirima, begovima i đavolu i još danas se viori nad glavama potomaka Svetog Teodora po duhu i svih onih koji su sebe utvrdili u Nebesku Srbiju i u kosti nas nepobedivih, koji smo iz svetih dlanova barjak pruzeli i živimo slobode radi. A Gospod nas prepoznaje i očekuje slobodne pred ovim krsnim znamenjem”.
“Na ovom grumenu Svete ravnice banatske leta Gospodnjeg i srbskog 1594. bi rukama pravdoljubivim podignut barjak svetosavski u inat pašama, sultanima, vezirima, begovima i đavolu i još danas se viori nad glavama potomaka Svetog Teodora po duhu i svih onih koji su sebe utvrdili u Nebesku Srbiju i u kosti nas nepobedivih, koji smo iz svetih dlanova barjak pruzeli i živimo slobode radi. A Gospod nas prepoznaje i očekuje slobodne pred ovim krsnim znamenjem”.
Zid, na koji je postavljena ploča s ovim natpisom, simboliše poslednji ostatak tvrđave koja se, tokom 16. i 17. veka, nalazila na mestu današnjeg hrama Svetog Arhangela Mihaila i u čijim su kazamatima skončali mnogi od banatskih junaka nakon sloma ustanka, podignutog pre četiri stotine dvadeset sedam godina.
