Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаДанас је Свети Теодор Вршачки - служен помен у “Руској цркви” и одата пошта првим банатским устаницима против турских окупатора 1594. године
Српска православна црква и њени верници данас обележавају и славе Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године. Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Трагично је окончао живот, након што га је у Вршцу заробио темишварски паша. Сматра се да је спаљивање мошти Светог Саве на Врачару од стране Турака маја исте године уследило управо у знак одмазде према банатским устаницима и њиховом супротстављању турским зулумима. Преподобни Рафаило Банатски и Теодор Вршачки једини су светитељи које слави СПЦ, а који потичу са простора Баната.
У храму Светог Архангела Михаила – “Руској цркви” помен је служио свештеник тог храма, протојереј Петар Илић, а потом су, у име Града Зрењанина, заменик градоначелника Саша Сантовац, заменик председника Скупштине града Оливер Митровић и заменик начелника Градске управе Милош Королија положили венац на спомен-плочу испред храма и одали почаст првим банатским устаницима.
Град Зрењанин традиционално учествује у обележавању Светог Теодора Вршачког, сећајући се својих славних предака, историјских догађаја у којима су учествовали и њихове бробе за ослобођење свог народа, кад год је то било потребно. Устанак из 1594. године један је од таквих догађаја, у значајној мери повезан и са нашим градом и околином.
У знак сећања на устанике и њиховог вођу, испред храма Светог Архангела Михаила подигнут је Часни крст, барјак са ликом Светог Саве - реплика барјака којег су носили банатски устаници - и спомен-табла с натписом, који је сачинио отац Бошко Маринков, парох српскоцрњански:
“На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем”.
“На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем”.
Зид, на који је постављена плоча с овим натписом, симболише последњи остатак тврђаве која се, током 16. и 17. века, налазила на месту данашњег храма Светог Архангела Михаила и у чијим су казаматима скончали многи од банатских јунака након слома устанка, подигнутог пре четири стотине двадесет седам година.
