Традиција привреде Зрењанина

 

Добри познаваоци историје зрењанинског региона почетке овдашње привреде смештају у период турске владавине, када је познати турски војсковођа Мехмед-паша Соколовић прогласио Зрењанин (тада Бечкерек) седиштем санџака и наложио да се у њему изграде прве занатске радње.

После одласка Турака, у град се плански насељавају припадници народа из средње Европе, и са собом доносе нове технологије. Пројекат исушивања околних мочвара изградњом система канала и њиховог претварања у обрадиве површине, те повећање пољопривредне производње, захтевали су виши ниво прераде сировина и транспорта, тако да се у току индустријске револуције отварају, у почетку мали, а затим и велики погони за прераду сировина, попут пивара, погона за прераду лана, итд.

Године 1872. Бечкерек добија статус града.
 

 

Крајем XИX века у град стиже железница, што још више поспешује развој индустрије, тако да крај И светског рата и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца град дочекује као трећи индустријски центар земље, одмах иза Марибора и Загреба.

 
                 

 
У периоду после другог светског  рата, Зрењанин је био индустријски центар Баната и један од водећих центара Војводине и Југославије.

Раних 90-тих година прошлог века, Зрењанин је добио репутацију "највећег произвођача хране", захваљујући великим производним могућностима најистакнутијег произвођача хране "Серво Михаља"- концерна који је запошљавао око 25.000 људи. Распадом Југославије, услед економских санкција и међународне изолације земље, велике инфлације и близине ратишта,  привреда Зрењанина знатно је ослабила, јер је претходна производња била усмерена ка тржишту од 25 милиона становника и извозу.

 
         

Данас Зрењанин представља једно од најатрактивнијих места за улагање у Републици Србији, захваљујући инфраструктурно опремљеним новим индустријским зонама. Од 10 највећих греенфиелд инвестиција у Србији за 2008. годину – три су своје место нашле у Зрењанину. Пројектом "Зрењанин Опен" привреда града почела је да јача, поготово зато што више не постоје препреке политичке природе и зато што је положај града на веома атрактивној локацији, а локално становништво је високо стручно у већини индустријских грана и културно се уклапа у средњеевропски миље. Производна инфратсруктура је релативно добро очувана. Домаће фирме имају богатог искуства у раду са страним инвеститорима и послодавцима, и навикле су на рад по западним стандардима пословања.