АП Војводина

 

Општи подаци
Аутономна покрајина Војводина, у саставу Републике Србије, захвата северни део Србије, односно јужне просторе Панонске низије, где се сливају токови великих река Дунава, Саве и Тисе. Обухвата регије Срем, Банат (његов део који припада Републици Србији) и Бачку. Заузима површину од 21.506 км2 (што је приближно једна четвртина територије Републике Србије), на којој живи 2.031.992 становника (према попису из 2002. године). Главни град је Нови Сад (са око 300.000 становника), а већи градови Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор, Сремска Митровица, Кикинда, Вршац.

Војводина је етнички најразноврсније подручје земље, у ком живи више од 30 народа. Најбројнији су Срби (71%), Мађари (7%), Хрвати, Словаци, Црногорци, Румуни, Русини и други.  Статутом АП Војводине, као највишим правним актом у Покрајини, утврђено је да су у службеној употреби истовремено са српским језиком још и мађарски, хрватски, словачки, румунски и русински језик. Бројни народи насељавају је још од палеолита. Словени Војводину насељавају у VI веку, а Мађари заузимају Срем од 896. године. Срби се у већем броју насељавају у XVI веку.

Од половине XVIII века, после ратова аустријске царице Марије Терезије, а након одласка Турака, Војводину насељавају Немци, Словаци, Румуни, Русини. Године 1849. област постаје Српско Војводство и Тамишки Банат, које је укинуто 1860. Након I светског рата, 1918. године, Војводина је ушла у састав Краљевине Југославије, од 1945. је аутономна покрајина у оквиру Републике Србије.  

 

Привреда
Војводина је изразито равничарско подручје, с две ниске планине (Вршачке планине, Фрушка Гора), обрадивим земљиштем, водотоцима, налазиштима нафте и гаса. Најразвијеније је привредно подручје у Србији. Најзаступљеније привредне гране су пољопривреда и прехрамбена индустрија, метална и хемијска индустрија, грађевинарство, текстилна индустрија и др. У националном дохотку Војводине, пољопривреда учествује са око 30 одсто, а индустрија са 36 одсто. Обрадиве површине у Војводини заузимају 1,78 милиона хектара квалитетног земљишта (84 одсто укупне површине Покрајине). Значајан потенцијал даљег развоја представља каналска мрежа хидро-система Дунав-Тиса-Дунав у дужини од 930 километара, од чега је 591 километар пловног пута. Овај заливни систем омогућава наводњавање пола милиона хектара и добијање више од једне жетве годишње.

Метална индустрија производи машине за обраду метала, машине за пољопривреду, каблове за енергетику и телекомуникације, електричне ротационе машине, производе бродоградње. Рафинерије нафте подигнуте су у Новом Саду и Панчеву, а заступљена је и производња вештачких ђубрива и агрохемикалија, метанола, сирћетне киселине, етилена и пропилена, прерада каучука, фармацеутска. Индустрија грађевинског материјала и неметала даје квалитетне производе: опеку, цреп и керамичке плочице, стакло, брусни и термоизолациони материјал. Текстилна индустрија је позната по производњи подних облога. У Војводини је лоцирана једина у земљи фабрика за прераду целулозе и папира (Матроз у Сремској Митровици).