Средњи век

Према више података, село Бечкерек настало је у прве две деценије XИВ века, у време када је нови мађарски краљ Карло И (1301-1342) често боравио у Банату, највише у својој престоници Темишвару. С њим је у ове крајеве похрлио и већи број племића, међу којима је најмоћнији био Имре Бечеи. Он је населио "Бецхереки" и "Бецхе" (Нови Бечеј), чији су и називи у вези с овим презименом. На месту где се данас налази Зрењанин, пронађен је сребрни новчић са натписом - Карло И.

 

Најстарији писани подаци о Бечкереку потичу из докумената будимског каптола о скупљању папских десетака из 1326, 1331. и 1332. године. Судећи по величини десетка, Бечкерек је тридесетих година XИВ века био осредње село. Први становници насеља били су мађарски кметови - јобађи. У Банату је било и Срба, још од велике сеобе народа. За владе Лајоша Великог (1342-1382) наишао је нови талас Срба с југа, међу којима је било и православних свештеника. У XВ веку Бечкерек постаје претежно српско место. Већ након Косовске битке, 1389. године, у ове крајеве почињу да стижу Турци.

 

Мађарски краљ Жигмунд (1387-1437), након пораза од Турака у бици код Никопоља (1396.) озбиљније размишља о одбрани територије настањене Србима. Вероватно је због тога краљ 30. септембра 1398. боравио у Бечкереку. Ова настојања довела су и до споразума између њега и српског деспота Стефана Лазаревића, крајем 1403. године. Деспот је постао вазал угарског краља, добивши у посед Бечкерек и звање великог жупана Торонталске жупаније.

 

Бечкерек под Турцима

Угарску је 1550. године напало 80 хиљада турских војника под командом румелијског беглербега Мехмед-паше Соколовића. Године 1551, 15. септембра, почела је опсада Бечеја, која је резултирала заузимањем града након четири дана. Девет дана касније опседнута је и Бечкеречка тврђава. Бранилаца је било мало, многи су град већ раније напустили, а осамдесет преосталих већ сутрадан се предало. Када су Турци 1552. заузели Темишвар, Банат је постао засебна покрајина (ејалет, вилајет, пашалук, беглербеглук) на чијем је челу био беглербег, са седиштем у Темишвару. Ејалет се делио на више округа (санџака).

 

Бечкерек је постао средиште једног од санџака, којим је управљао бег. За време 165-то годишње турске владавине, Бечкерек се састојао из два засебна насеља: вароши Бечкерека и села Градна Улица (данашњи градски кварт "Граднулица"). Варош је била подељена на две махале, турску и српску. Турски део био је ограђен и затворен, а српски отворен. Становништво Бечкерека пре доласка Турака било је српско, изузев људства које је чинило посаду тврђаве. Међутим, по доласку Турака растао је број турског становништва у вароши, док је у Градној Улици и даље остало чисто српско. Број турских домаћинстава пред крај XВИИ века износио је око педесет .

Одлукама Карловачког мира, 1699. године, Темишварска покрајина (укључујући и Бечкерек) остала је под турском влашћу, с тим да аустријска војска која је заузела овај део Баната, разруши бечкеречку тврђаву. То се и догодило 1701. године. У Бечкереку је, међутим, све до 1716. године остао турски гарнизон, да би 1717. у варош с војском ушао аустријски принц Александар од Витемберга, чиме су последњи припадници турског живља напустили ову територију. Коначно ослобођење Баната од Турака уследило је по доношењу Пожаревачког мира, склопљеног 27. јула 1718. године.