Мостови

 

Велики пешачки мост подигнут је 1971. године на месту Великог гвозденог моста, познате "Ајфелове ћуприје", некадашњег симбола Зрењанина, пројектоване у атељеима чувеног Гистава Ајфела и подигнуте 1904. године, заједно са Малим мостом. Бечкеречка ћуприја, опевана и у песми "Четир’ коња дебела", наследила је Велики дрвени мост из 1807. године. Демонтирана је 1969. године, због регулисања Бегеја и урбанистичких захвата у старом градском језгру. Од исеченог гвозденог моста остао је сачуван једино пар украса - фијала, са портала моста. Нови пешачки мост данас је саставни део централне пешачке зоне између главне улице и два градска трга - Трга др Зорана Ђинђића и Житног трга.
   

 

 

 

Мали мост најстарији је мост у граду. Подигнут је 1904. године на месту дрвеног моста, и спаја најстрожи центар Зрењанина са четврти названом "Мала Америка". По изградњи, овај мост и Велики гвоздени мост пуних шест деценија чиниће једну везу између делова града на супротним обалама Бегеја. Првобитан назив му је био - Франца Јозефа мост (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Joszef hid). Након првог светског рата добија административни назив "Караџићев мост" који, међутим, никада није заживео. Међу житељима града на Бегеју он је, једноставно, остао - Мали мост. Његово окружење чини најинтересантнију архитектонску целину старог градског језгра. Мост је средином осамдесетих година остао без реке - регулацијом Бегеја овде је створено језеро, али мост није изгубио на значају. И даље је један од симбола Зрењанина, вековних тежњи и његових житеља да премошћују реку, ширећи и развијајући град на обе њене обале...

 

 

 

Магистрални мост у Принциповој улици пуштен је у саобраћај  1992. године, када је формиран нови саобраћајни правац кроз град, од улице 6. маја кроз Принципову улицу. Овај армирано-бетонски мост повезао је делове града "Шумица" и "Доља".

 

Магистрални мост код Полицијске управе највећи је градски мост и највећи на читавом току реке Бегеј. Изграђен је 1965. године. Ширина моста износи 18 метара, а четири саобраћајне траке на њему део су државног пута Београд – Кикинда, кроз Зрењанин.

 

 

Мост у Змај-Јовиној улици саграђен је 1969. године. Регулацијом тока Бегеја кроз град, прокопан је канал на најужем делу речног меандра око насеља "Мала Америка", који је пресекао улице Царице Милице, Змај Јовину и Тамишку. Канал је потом премошћен мостом у Змај Јовиној улици, а након изградње три градска језера, овај је канал постао саставни део реке.

 

Висећи пешачки мост - "Мост на сувом", пуштен је у саобраћај 1962. године и представља јединствен објекат ове врсте од челика и бетона. Носећа површина моста виси на два стуба-један је у виду обелиска, а други у облику слова "А". Високи су 23 и 16 метара. Носећа сајла састављена је од 102 челичне жице. Мост се 1985. године, након преграђивања речног тока, нашао над насипом - на простору између два језера, оставши тако без основне функције.

 

 

 

Лучни пешачки мост налази се у улици Народне омладине и спаја четврт "Мала Америка" са индустријском зоном код предузећа "Житопродукт". Једноставни бетонски лук, подигнут 1963. године, данас премошћује Језеро I, формирано 1985. године од некадашњег тока реке Бегеј.

 

 

Лучни пешачки мост код "Берберског" насеља подигнут је 1970. године. На овој локацији, између Улице Тоше Јовановића и насеља "Берберско", постојао је још крајем XIX века дрвени понтонски мост - "Даунова ћуприја". Године 1927. на његовом месту подигнут је гвоздени пешачки мост, а 1970. године, неколико метара северније од демонтираног гвозденог подиже се данашњи бетонски лучни мост. Мост је пре Другог светског рата био у власништву предузетника Ђурице Берберског, а демонтиран је крајем шездесетих година.

 

 

 

 

Гвоздени железнички мост подигнут је 1937. године на месту старог железничког моста изграђеног 1889. године приликом успостављања пруге Зрењанин – Вршац. Овај мост демонтиран је 2022. године и замењен новим, ојачаним, дужине 55 метара, конструисаним од елемената монтажно – демонтажне конструкције која је била постављена преко Дунава у Новом Саду.

 

 

 

 

Мужљански мост 1957. године заменио је дрвену скелу која је, у Вардарској улици, деценијама повезивала насеље Мужља са Зрењанином. Овај мост уједно је и најјужнији у граду, односно низводно од њега на ужој градској територији нема других прелаза преко Бегеја.