Споменици

Споменик краљу Петру I Карађорђевићу на Тргу слободе подигнут је, први пут, 1926. године и био је дело загребачког вајара Рудолфа Валдеца. Немачке окупационе власти га уклањају 1941. године, а од срушеног споменика сачувана је једино краљева глава, која се данас чува у зрењанинском Народном музеју.
Споменик је обновљен 2005. године захваљујући готово десетогодишњем ангажовању Одбора за обнову споменика, неколико градских институција и привредних колектива. Реплику споменика урадио је академски вајар из Бијељине (Република Српска) Зоран Јездимировић, а 17. јануара 2006. године свечано га је открио престолонаследник Александар Карађорђевић, праунук краља Петра.
Споменик у бронзи је са мермерним постаментом висок око 7 метара, од чега сам споменик 3,7 метара. Коњаничка скулптура јединствена је по томе што има ослонац на само две ноге. На постаменту се налазе и два баљерефа, димензија 2 x 1,2 метра: "Прелаз преко Албаније" и "Поворка на Теразијама након крунисања".  
 

            

 

Споменик народном хероју Жарку Зрењанину подигнут је на Тргу слободе 1952. године, а открио га је председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Споменик је рад београдског вајара Радета Станковића, висок је 3 метра и постављен на 60 цм високом постаменту. Због реконструкције трга, споменик је 1964. године премештен пред зграду тадашњих друштвено-политичких организација, која је до данас остала препознатљива као "зграда Комитета". На овој локацији, у Улици краља Петра, споменик се налази и данас. 
 

            

 

Алеја великана у Карађорђевом парку представља јединствени споменички комплекс са спомен-бистама 15 заслужних Зрењанинаца: 
Урош Предић (1875-1953), академски сликар
Павле Аршинов (1895-1935), научник и привредник
Нестор Димитријевић (1782-1856), велики просветни добротвор
Тивадар Вањек (1910-1981), сликар, оснивач Уметничке сликарске колоније у Ечки
Михајло Пупин (1858-1930), светски познат физичар и проналазач
Др Васа Савић (1893-1939), лекар фтизиолог
Анталфи Жирош Деже (1885-1945), композитор
Др Кемењ Ференц (1860-1944), секретар обновљеног Организационог одбора савремених Олимпијских игара
Александар Сандић (1830-1908), књижевник и лични секретар Вука Стефановића Караџића
Тоша Јовановић (1845-1893), глумац
Константин Данил (1789-1873), један од највећих српских сликара XИX века
Лаука Густав (1818-1907), новинар и уредник првог градског листа на мађарском језику "Торонтал"
Раду Флора (1922-1995), професор, књижевник и преводилац
Вилмош Лоци (1925 – 1991), кошаркашки репрезентативац
Слободан Бурсаћ (1941 – 1993), диригент прослављеног хора "Јосиф Маринковић"
 

 

Кип Светог Ивана Непомука налазио се у ниши на јужном крилу Градске куће до 1947. године, када је уклоњен. Академски вајар Зоран Јездимировић урадио је нови кип у бронзи, који је постављен и освећен 16. маја 2008. године.
Свети Иван Непомук заштитник је стоне бискупске цркве Зрењанинске бискупије - римокатоличке катедрале. За мученика је признат 1729. године, а нарочито се поштује у Чешкој, Немачкој, Мађарској, Словенији, Хрватској и Војводини. Заштитник је мостова, заговорник против поплава и заштитник исповедне тајне и његови кипови налазе се у многим градовима подгнутим на обалама река.
 

          

 

Споменици посвећени народно-ослободилачкој борби у Другом светском рату налазе се на више градских локација, а највећи су подигнути у Карађорђевом парку, спомен-парку на Багљашу, на Житном тргу и у Планковој башти. Два споменика на Багљашу посвећена су погубљеним родољубима 1941. године и борцима Црвене армије, погинулим у борбама за ослобођење града октобра 1944. године. Споменик на Житном тргу посвећен је стрељаним родољубима 1942. године, а ротонда у Планковој башти посвећена је такође палим Црвеноармејцима. Широм града постављен је и већи број спомен-биста и спомен-плоча, посвећених личностима и догађајима из овог периода градске историје.