Период од 1718. до 1848.

Као крунска област, Банат је 1718. године директно припојен бечком двору. За првог гувернера Баната, цар је поставио грофа Кларија Мерси Флоримунда. На основу царске одлуке од 12. септембра 1718. године, Банат је подељен на 13 округа (диштрикта), на чијем је челу стајала земаљска администрација у Темишвару. Бечкеречки диштрикт је, осим града, обухватао и насељена места Иђош, Арач, Бечеј, Итебеј, Елемир, Ечку и Арадац. Повлачење турске војске и живља из Баната оставило је опустошену земљу, без радне снаге која би обрађивала земљу и плаћала порез. Зато је царски двор тежио да Банат што пре насели.
 

Прва колонизација трајала је од 1718. до 1724. године, када у град стижу углавном Немци, али и Срби, након расформирања Потиске војне границе. Наредних година у град стижу и Румуни, Италијани, Французи, па и Шпанци из Барселоне и Бискаја, који се насељавају у данашњем делу града "Доља", а град називају "Новом Барселоном". Због тешких услова живота у мочварном окружењу и бројних болести, већина их убрзо умире, а остали се расељавају.
 

У лето 1738. избила је велика епидемија куге. Да би Банат ослободио силних мочвара и претворио га у плодно земљиште, гувернер Баната гроф Флоримунд Мерси је предузео огромне радове на регулисању Бегеја. У средњем и доњем току изграђен је канал дуг 70 км, који је омогућио пловну везу Бечкерека с Темишваром. Године 1745. Себастијан Крацајзен почео је да производи пиво у првој градској фабрици, чиме је означен почетак индустријализације. Исте године, први пут се помиње у граду и српска школа.
 

Шестог јуна 1769. године царица Марија Терезија доделила је Великом Бечкереку привилегију којом уздиже општину на степен трговишта. Њом је регулисан читав друштвено-економски живот тадашњег Бечкерека, који је добио статус слободног трговачког града. Током 1769. године подигнута је и прва градска болница. Бечкерек је, 1779. године, новим устројством Торонталске жупаније – области у оквиру Аустроугарске монархије, постао њено средиште.

 

Привредни и друштвени развој поново је, међутим, заустављен 1807. године. Велики пожар, потекао 30. августа из Пиваре, уништио је готово цео грађевински фонд. Ипак, град се од несреће брзо опоравио. Извршена је нова регулација улица, куће су подизане од чвршћег материјала, обнављани су путеви, подигнути нови мостови преко Бегеја. Нарочито је жив био водени саобраћај на овој реци. Бечкерек 1839. године добија позориште, 1846. године почела је с радом Гимназија, а 1847. и прва градска штампарија.