Паркови и шеталишта

Градска башта - Некадашње место за одмор чиновника Градске куће, Градски парк или Градска башта данас је репрезентативна зелена оаза у најужем градском језгру, површине 5.810 м². Башта је оформљена након доградње бочног крила Жупанијске зграде, осамдесетих година XИX века, чиме је унутар овог здања створен изолован и заштићен простор. Башту красе брижљиво однеговани травњаци, цветне површине, павиљон за променадне концерте, фонтана, три уметничка дела - скулптуре "Дечак и лане", "Мала скица за коња" и "Композиција", кавези са егзотичним пауновима… Башта је и место одржавања бројних културних приредби.
Током летњих вечери овде наступају музичари, књижевници, глумци. Посетиоци Градске баште предах могу наћи и у хладовини кафеа. У Башти се налази и централна реперна тачка - географско средиште града Зрењанина, камена плоча од које се мере сва растојања и надморска висина града на Бегеју. На ободу Градске баште подигнуто је и најуспелије архитектонско здање међуратне Модерне у Зрењанину – данашња зграда Школске управе, аутора арх. Ђорђа Табаковића.
 

 

Планкова башта – Планкерт, Парк код Дома младости или код Црвеног крста, некадашњи Парк пионира - све су ово имена које је носио или носи најстарији парк у граду. Оформљен је 1834. године, када је његов власник, градски апотекар Фрања Планк, своје имање са баштом оставио на "уживање народу". Парк заузима површину од око 7.500 квадратних метара. Ограда око парка подигнута је 1902. године, када је и отворен пролаз из Улице Царице Милице. У парку се налази и биста Јована Јовановића Змаја, из 1956. године и споменик – ротонда палим Црвеноармејцима, подигнута 1947. године.

 

 

Парк код "Шећеране" формиран је након изградње Фабрике шећера, 1910. године, када се указала потреба за подизањем заштитног зеленог појаса око фабрике. Временом, овај појас прерастао је у наајпространији градски парк, који данас заузима површину од близу 80.000 м². Његов саставни део је постала је и "најзеленија" градска саобраћајница - Улица Петра Драпшина. Унутар парка 1955. године подигнута је спомен-биста Серво Михаља, а на ободу парка изграђен је комплекс пливачких базена, у оквиру Спортског центра "Југ".
 

 

Спомен-парк на Багљашу почео се изграђивати подизањем споменика првим жртвама фашизма и гробнице палим припадницима Црвене армије, њих 222, у борбама за ослобођење града, почетком октобра 1944. године. Споменик је откривен 2. октобра 1954. године, а спомен-костурница октобра 1962. године. Спомен-парк на Багљашу заузима површину од око 15.000 квадратних метара.
 

 

Шеталиште - "Парк пољубаца - Чоклигет", подигнут је 1903. године на обали Бегеја, након измештања пристанишних магацина на супротну речну обалу. Име је добило по томе што је ноћу ретко бивало осветљено. Парк заузима површину од 11.500 квадратних метара, сада на обали градског Језера ИИИ. У његовом средишту је спомен-биста народног хероја Стевице Јовановића, подигнута 1956. године. Некада су се овде налазили терени рукометног клуба "Вулкан", чувена "Регата" – стециште љубитеља веслања, а данас саставни део парка чине тениски терени градског клуба "Галеб".
 

 

Карађорђев парк на истоименом тргу оформљен је у данашњем облику 1954. године. Некадашње вашариште претворено је, тако, у пријатну зелену оазу надомак центра града, коју Зрењанинци радо посећују. Основу парка чини јединствена Алеја великана, са спомен-бистама 15 заслужних грађана, и спомеником палим борцима у Другом светском рату. Парк заузима површину од близу 50 хиљада квадратних метара. Након формирања добио је званичан назив Омладински парк, који, међутим, никада није заживео. На ободу парка подигнута су и три највећа градска спортска објекта: Градски стадион, стара и нова хала спортова. 
 

 

Спомен-парк "Шумица" подиже се на североисточној градској периферији. Овде је 6. маја 1941. године донета је одлука о организовању устанка против немачког окупатора на овим просторима. У знак сећања на овај догађај, крајем седамдесетих година подигнуто је спомен-обележје, а околни простор некадашње шуме почео се уређивати као парк. С обзиром на атрактивну околину, у којој предњаче Манастир Свете Меланије и спортски центар "Ада - Шумице" -  овај парк би требало да у будућности добије и неке комплексније садржаје.