Име града

Бечкерек

Име које је град носио шест векова, у употреби је од првих писаних трагова о насељу (почетак XIV века) до 1935. године, када добија назив Петровград, по краљу Петру I Карађорђевићу. Данашње име добија након Другог светског рата, по револуционару Жарку Зрењанину. Не постоје веродостојна објашњења о пореклу и значењу имена Бечкерек, које се изговарало у разним варијантама. Одступања се могу протумачити делом као грешке у писању, а делом као различити дијалектички изговори једне исте речи. Сама реч "Бечкерек" била је предмет многих тумачења и објашњења. Неки историографи изводе реч из имена народа Печенеза.

 

      

 

Баранy Агостон у књизи "Торонталвармегyе Хајдана", издатој у Будиму 1845, помиње да су Бечкереку дали име Печенези, који су насељавали крајеве између Хаемуса (латинско име за планину Балкан, у Бугарској) и Дунава. Историчар Сентклараи тврди да је оснивач овог насеља племе Бече и Грегор, почетком XIV века. Турски путописац Евлија Челебија описује насеље као "Беш Телек" ("пет диња"- пет полуострва између бегејских меандара на којима се развило насеље).

 

 

Феликс Милекер у делу "Geschichte der Stadt Veliki Becskerek", штампаном у Вршцу 1933. године, поделио је овај назив на две засебне речи: Бече и Кереке, што би значило: "Бечеова шума". Познато је да је угарски феудалац Имре Бечеи основао оближњи град Бечеј 1311. године, да је овде поседовао ловишта, те ова тврдња није без основа. По једном аутору, име Бечкерек словенског је порекла и потиче од речи Печ (стена) и Керекс, односно Kirche, што би значило "Каменита црква".

 

Петровград

На седници градског већа града Великог Бечкерека, 29. септембра 1934. године, народни посланик др Тоша Рајић поднео је предлог о промени имена града. У вези са овим, између осталог, рекао је: "Године 1918. наш крај је ослобођен и уједињен у националну државу, под вођством националне династије Карађорђевића. Наш град, који је кроз векове и уз огромне жртве водио борбу да очува национално обележје ових крајева, био је увек веран изражај наших националних тежњи и стремљења. Ту своју борбу за националну и државну слободу водио је часно, али под именом које је наметнуто нашем народу и које му је било увек страно и туђе. То име се могло разумети и толерисати у једној држави у којој смо ми, силом историјских околности, морали живети, а која је била најизразитији противник наших националних и државних идеала. У 1918. години, када смо се ослободили и када смо створили једну јединствену националну државу, ми смо дужни да нашем граду дамо име нашег Владаоца Ослободиоца и име наде нашег народа, будућег Владара Краљевине Југославије: Петровград, као симбол наше велике националне будућности и нашег активног националног живота у овим крајевима. Уверен сам да ће ова промена имена нашега града бити један поступак више за наш активан и конструктиван национални живот".

 

 

Предлог је градско веће усвојило акламацијом, једногласно.Одлука Градског већа одобрена је на вишој инстанци 18. фебруара 1935. године, од када град носи име Петровград.    

 

Зрењанин

Током Другог светског рата, немачка окупациона власт, мада незванично, враћа граду име Велики Бечкерек (Gross Becskerek). Званично име, Петровград, град задржава све до 2. октобра 1946, када, на двогодишњицу ослобођења, добија име Зрењанин, по револуционару и народном хероју Жарку Зрењанину.