Храмови

Храм Успења пресвете Богородице, "Успенска" или "Варошка црква", једна је од најстаријијих, у целини сачуваних грађевина у Зрењанину. Подигнута је 1746. године у Светосавској улици и била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истроку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године бечкеречки сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.
Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона о споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу моштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности - богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.
 

 

Римокатоличка катедрала, жупна црква заштитника Светог Ивана Непомука, изграђена је  у периоду од 1864-1868. године на централном градском тргу, на месту некадашње католичке цркве. Катедрала је тробродна грађевина, коју је, у неороманичном стилу, пројектовао архитекта Стеван Ђорђевић. Грађена је по мери града и његових житеља – одјек њених звона допирао је тачно до ободних делова Бечкерека. Унутрашњу декорацију цркве урадио је овдашњи уметник Јожеф Гојгнер, по библијским мотивима и већ готовим узорима француског графичара Густава Дореа. Ту су копије "Исуса пред Пилатом" Мункачи Михаља, "Тајна вечера" Леонарда да Винчија, уље на платну "Мадона с дететом" мађарског сликара Секељ Берталана.
Катедрала поседује и оригиналне оргуље из 1907. године, настале у чувеној темишварској радионици "Вегенштјн Липот и синови". У окружењу старих здања на Тргу слободе, Римокатоличка катедрала још један је од симбола складног живота у вишенационалној и мултиконфесионалној средини. 
 

 

Храм Ваведења пресвете Богородице,  "Ваведењска" или "Граднуличка црква", налази се у данашњој Улици цара Душана, а подигнута је 1777. године. У то време, најстарија градска четврт Граднулица још није спојена са Бечкереком и представљала је засебно насеље. На месту данашње цркве постојао је манастир, метох манастира Хиландар, још почеком осамнаестог века. Унутрашњост цркве богато је украшена зидним сликама, раскошним иконостасом и већим бројем покретних икона. На пословима украшавања храма ангажована су тројица бечкеречких уметника: Арса Теодоровић (1916 године), Стеван Алексић (1913. године) и Александар Секулић (1923. године).
При цркви се налази капела са моштима јеромонаха Преподобног Рафаила Банатског, хиландарског мисионара. Још за живота проглашен светитељем и чудотворцем, учинио је да ова црква постане место вишевековног ходочашћа. По предању, по његовој смрти, из старог бреста у порти цркве потекла је лековита вода којом су људи лечили овде епидемијски раширен трахом и друга очна обољења. Овај, готово пет векова стар и Законом о заштити природних добара заштићен брест, настрадао је у пожару и остао посечених грана да сведочи о прохујалим вековима и богатој историји града на Бегеју.
 

 

Реформатска црква подигнута је 1891. године, као једноставна, једнобродна грађевина са апсидом и великим, двоспратним звоником. Дело је архитекте Заборецког. Између осталог, у њој се чувају и оргуље из синагоге, порушене од стране немачких окупационих власти у првим ратним данима 1941. године. Реформистичка црквена заједница формирала се издвајањем из Евангелистичке црквене општине 1866. године и везала се за рад свештеника и учитеља Иштвана Балога. Црква је смештена у амбијент око Малог моста, палате правосуђа и Дома младости, и саставни је део ове живописне архитектонске целине у центру Зрењанина.
 

 

Словачка евангелистичка црква подигнута је 1837. године на углу данашњих зрењанинских улица Цара Душана и Чехословачке. Црквени торањ дограђен је након девет година. Евангелисти су у Банат почели да се досељавају у другој половини XВИИИ века. Припадали су, углавном, словачкој народности. Евангелистичка црквена општина основана је 1795. године. Године 1820. ова је општина постала самостална, бројала је 530 верника и добила свог првог свештеника. Словачка црква представља складну комбинацију необарокних и неоромантичних елемената, који се мером преносе и на суседни парохијски дом, чиме се добила заокружена архитектонска целина у старом урбаном градском језгру.
 

 

Црква Светог архангела Михаила, позната као "Руска", некада је била злогласна тамница у склопу Бечкеречке тврђаве. Православна богомоља постала је 1922. године, доласком руских емиграната, избеглих након Октобарске револуције. Више деценија ова црква налазила се помало у сенци осталих градских богомоља, скривена у окружењу градске пијаце и комплекса унутар Градске баште. Године 1993, након проглашења ове цркве парохијском, почели су обимни радови на њеној обнови и реконструкцији. Дограђен је црквени торањ са куполом, а јула 1997. године, на куполу је постављен и позлаћени крст. Овако обновљена, Руска црква је умногоме променила и улепшала изглед овог дела центра Зрењанина.
 

 

Пијаристичка црква основана је од стране реда свештеника Пијариста (Орто Сцхоларум Пиарум), професора овдашње Гимназије, 1846. године. Овај католички ред основан је 1621. године и одобрен од папе Гргура XВ. Архитектонски, црква је једноставна, мањих димензија, и са неоромантичним украсима. Окренута је главном градском тргу и затвара угао улица Гимназијске и Скерлићеве. Практично, ова црква припада школском комплексу Гимназије и Економске школе, те је међу Зрењанинцима препознатљива и као Гимназијска црква. Унутрашњост цркве исликао је призорима из Библије Јожеф Гојгнер 1879. године. Изнад главног олтара налази се уље на платну "Јављање Богородице св. Стефану краљу". Над једним од олтара налази се и "Мадона с дететом", рад Јозефуса Лихтенегера, копија по Рафаелу. Црква поседује и оргуље одличног квалитета, рад печујског мајстора Ангстер Јожефа.  
 

 

Манастир Свете Меланије Римљанке основао је епископ банатски др Георгије Летић 1935. године на североисточном градском ободу, земљишту званом "Водице". Био је то први женски манастир у Епархији банатској. Архитектура манастира подржава византијски стил. На јужном делу старог конака из 1935. године, подигнут је 1990. године нов манастирски конак у моравском стилу. Иконостас је радио вршачки сликар Светислав Вуковић 1937. године. 
На Богородичином трону налази се икона "Богородице Арапске са Христом" непознатог сликара, а у олтару икона "Распеће Христово", сликано на платну у лазурама. У капелици на "Водицама" је икона "Богородице са Христом" и икона Светог Николе из 1899. године. На Часној трпези у олтару чува се старо престоно Јеванђеље из 1663. године и бакротиск грчког "Антимиса", начињен у Бечу 1772. године. Прва управитељица манастира била је монахиња Петронија Савић, рођена сестра научника др Васе Савића. Монахиње у њему живе и одржавају манастир и данас. 
 

 

Римокатоличка црква у Мужљи - Римокатоличка црква у центру некада засебног места, а данас саставном делу Зрењанина - Мужљи, саграђена је 1902. године.
 

Храмови су подигнути и у свим насељеним местима на територији Града Зрењанина и многи од њих имају значајну градитељску и уметничку вредност.