Банат етно

 

Банатска кућа
Једино у Војводини, па тиме и у Банату, на развој народног градитељства изразито су утицали политичко - друштвени чиниоци. Државна и феудална власт поставила је основе насеља, обликовала кућишта и предодредила развој куће у ширим размерама. Развој банатске куће текао је континуирано од времена оснивања данашњих насеља. Првобитна српска кућа тога доба била је дводелна са подужим тремом, слична у основној диспозицији са старом косовском приземљушом, одакле су многи досељеници дошли током XVIII века.
 

Прва колонистичка кућа била је такође дводелна, с малом кухињом и великом собом, али без трема. Даљи развојни ступањ тројне куће  претпоставља основни тип у свеколикој војвођанској архитектури. У следећој фази колонистичка кућа уводи трем српске куће у своју композицију, па даљи развој иде заједничким путем. Материјали од којих су грађене тадашње куће су бондрук и набој са покривачем од сламе и били су дуго примењивани, да би се тек током XX века прешло на опеку и цреп.

 

 

Што се обликовања тиче,  војвођанску кућу карактеришу следећи елементи: двоводни стрми кров са калканом на уличној регулационој линији, два прозора на соби и два мала отвора на у калкану, подужни трем на дворишној фасади. Обрада калкана је пролазила разне фазе од дашчане оболге која је у Банату била предмет декоративне обраде преко равне глатко олепљене површине до богато обрађених облика барокног карактера који су настали под утицајима са северозапада при крају XIX и током XX века.
 

Ветрењача
Некада врло распрострањени "млинови на ветар" данас су права реткост. У Банату постоје још свега две сачуване аутентичне ветрењаче, а једна је "Бошњакова ветрењача", која се налази на излазу из насељеног места Меленци према Кикинди, на око 20 км од Зрењанина, и изграђена је 1891 године. 

 

 

Ђерам
Ђермови су типични војвођански бунари који који су такође у нестајању. Некада су грађени само од дрвета, и таквих је остало још веома мало. Данас је присутан тренд градње ђермова у оквиру појединих туристичких дестинација или угоститељских објеката који негују етно-понуду, па су тако ђермови подинути испред ресторана "Александар", на Карађорђевом тргу у Зрењанину и у оквиру етно комплекса "Тигањица", на раскршћу магистралног пута Зрењанин – Београд и локалног пута за резерват "Царска бара" и Лукино село, 15 километара од Зрењанина.