"Титов" балкон, сведочанство историјских превирања

Да би се власт – и то оличена у свом тадашњем врховном представнику, доживотном председнику Југославије Јосипу Брозу Титу – што више "приближила" народу, 1952. године извршена је данас готово незамислива интервенција на балкону зграде, а Тито је тако постао једини државник због ког је Градска кућа у Зрењанину претрпела видљиве архитектонске измене.
 

Како би што више окупљених грађана са свих страна Трга слободе могло да види председника, који је 11. маја те године први пут посетио Зрењанин и том приликом открио споменик Жарку Зрењанину на тргу, уклоњен је део до тада равне балконске ограде, а балкон је дограђен и омеђен новом, полукружном оградом. На фотографијама снимљеним тог дана, Јосип Броз се са балкона обраћа грађанима, а на другој је приказан снимак трга са истог балкона, и узак коридор који од Градске куће води до још неоткривеног споменика - пут којим је нешто касније председник прошао до центра трга.

 

 

 (Трг слободе, непосредно пред откривање споменика Жарку Зрењанину, 11. маја 1952. године)

 

О изгледу балкона пре реконструкције, најбоље сведочи једна фотографија бочног изгледа Градске куће из периода између два рата. Такве визуре су знатно ређе коришћене као мотив фотографија, јер је зграда углавном представљана фронтално, са трга.  

 

 

Са истог балкона Јосип Броз Тито се обратио Зрењанинцима и 25. октобра 1969. године. Тада већ није било потребе за било каквим променама, а председник је овога пута био у друштву са супругом Јованком, што је такође забележено на фотографијама. Ни споменика који је открио приликом претходне посете више није било на Тргу слободе, јер је пет година раније, због реконструкције трга, премештен на садашњу локацију. Није познато да ли је и како та чињеница објашњена Титу, баш као што многима и данас није баш најјасније откуд споменик Краљу Петру на Тргу слободе, а споменик комунисти и револуционару Жарку Зрењанину у улици - Краља Петра. 
 

 

Балкон је претрпео и другу измену, када је дограђени део "засечен" и делимично поравнат, како би се на њега поставила спомен-плоча посвећена ослобођењу града у Првом светском рату, односно пуковнику Драгутину Ристићу - Бригадиру. Трећа и последња интервенција, којом му је "враћен" изглед из 1952. године и какав изгледа и данас, учињена је приликом обнове фасаде зграде 2003. године.
 

 

 

Дограђени балкон Градске куће остао је сведочанство о једној (не)успешној архитектонској замисли, а шта је све "преживео" у потоњем периоду можда најбоље сведочи једна фотографија из 2006. године - оштећења у виду рупа од муниције, испаљене из пиштоља једног веселог кума приликом свадбене светковине. Пуком срећом у том инциденту није било повређених.
 

 

У односу на овај бизаран догађај, сасвим безазлено звучи прича о три пута премештеној спомен-плочи посвећеној Бригадиру Ристићу, која је са балконске ограде завршила у холу зграде у приземљу, што ће бити тема наредне приче, о вероватно најчувенијем говору са балкона у историји Жупанијске зграде / Градске куће... 

 

(Изглед балкона након последње реконструкције)