Република Србија

Општи подаци
Након распада бивше Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ) и грађанског рата 1991. године, од федералних јединица Србије и Црне Горе 1992. године формирана је Савезна Република Југославија. На седници Парламента СР Југославије одржаној 5. фебруара 2003. године проглашена је Заједница Србије и Црне Горе. Након спроведеног референдума о државном статусу Републике Црне Горе, одржаног 21. маја 2006. године, када су грађани Црне Горе изгласали независност ове републике, самостална држава постала је и Република Србија.

Поновну независност Србије, након 90 година, посланици Народне скупштине Републике Србије изгласали су 5. јуна 2006. године. Осмог новембра 2006. године Народна скупштина Републике Србије прогласила је нови Устав Републике Србије. Устав је усвојила Скупштина 30. септембра 2006. године, а он је затим потврђен на референдуму одржаном 28. и 29. октобра исте године.

Република Србија заузима површину од 88.361 км2 и броји 7.440.769 становника, при чему нису обухваћени подаци за Аутономну покрајину Косово. У саставу Републике Србије се налазе Аутономне покрајине Војводина и Косово. На основу резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, усвојене 10. јуна 1999. године, на територији покрајине Косово успостављена је привремена цивилна администрација Уједињених нација (УНМИК). Влада Косова прогласила је једнострану независност 17. фебруара 2008. године, коју Република Србија не признаје.

По националној структури становништва најбројнији су Срби (око 82%). Србија се граничи на северу с Мађарском, североистоку Румунијом, истоку Бугарском, југу Македонијом и Албанијом, југозападу Црном Гором, западу Хрватском и Босном и Херцеговином (Републиком Срспком). Дужина границе износи 2.114,2 километара. Главни град је Београд (1,6 милиона становника), а већи градови Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина, Суботица, Зрењанин, Крушевац, Ужице, Панчево, Шабац, Ваљево, Краљево...

 

Географске карактеристике
Од простране равнице на северу, до равничарских, брежуљкастих и брдских подручја, висоравни и високих планина јужно од Саве и Дунава, између којих се простиру широке долине, котлине и издужени теснаци. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва, Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији. Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко 2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама (2.656 м).

Реке припадају највећим делом сливу Црног мора. Највеће реке су Дунав (пловна), Сава (пловна), Морава, Тиса (пловна), Бегеј (пловна), Тамиш, Нишава, Тимок, Колубара, Ибар. Највећа домаћа река је Морава. Од језера највеће је вештачко Власинско језеро, затим Златарско језеро и Потпећ.

Клима је умерено континентална. Средње годишње температуре 11-12°С, падавине 550-650 мм годишње. Вегетацију чине листопадне, а мање четинарске шумске врсте средњоевропске области. Знатни планински делови су под пашњацима, а у панонском делу и степама. Национални паркови су Фрушка гора, Звијезда, Ресава и Ђердап.

Србија се налази на важном комуникационом правцу међународног значаја: Панонска низија - Моравско-вардарска котлина - Егејско море. Главна комуникациона чворишта су Београд и Ниш.

Привреда
Област индустрије и рударства Републике Србије обухвата вађење руда и камена, прерађивачку индустрију и производњу и дистрибуцију електричне енергије, гаса и воде. У предузећима из области индустрије и рударства запослено је 696.540 радника, односно 52 одсто укупног броја радника у Републици Србији. Електропривреду Србије (ЕПС) чине рудници угља, електроенергетски извори (хидроелектране, термоелектране, топлане), преносна мрежа и дистрибутивни систем.  Рударство у Србији представља основу за индустрију, па тиме и за економију наше земље у целини. Најзначајнија су налазишта угља, и то нискокалорични угљеви - лигнити, који се откопавају у рударским басенима Колубаре и Костолца, као и бакар и племенити метали, којих има у Рударско-топионичарском басену Бор. Секундарно издвајање племенитих метала из руде бакра је такође значајно.

Најразвијеније гране пољопривреде су сточарство (43 одсто) и ратарство (42 одсто), затим следи воћарство и виноградарство (12 одсто), а остале културе заступљене су са три одсто. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ха по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ха по становнику).