Жупанијски парк

Након реконструкције и доградње зграде, 1887. године, формиран је физички изолован простор у дворишту и уређен, претпоставља се, захваљујући баштованима из Будимпеште који су га оформили пратећи савете градитеља реконструисане зграде Партоша и Лехнера. Башта је, у почетку, представљала место за одмор чиновника и њихових гостију и била недоступна за јавност. Изгледала је скромније него данас, првенствено због тога што су и садржаји унутар ње били подређени функционисању зграде – домарева зграда, на пример, наменски је грађена као електрична централа. Била је то прва централа у вароши, у време када у Великом Бечкереку било електричне енергије. Ту благодет становништво је осетило тек десет година касније.  

 

Зелена оаза у дворишту Градске куће званично носи назив “Жупанијски парк”, а уобичајено је Зрењанинци зову - Градска башта.  

 

Из павиљона за променадне концерте, на чијој куполи стоји бакарна заставица с уписаном годином градње - 1889, некада су се парком и околином ширили звуци војне - “плех“ музике. Између цветног шаренила шетале су најлепше варошке даме, будно праћене погледима бројних „кибицера“. Можда се чуо и танго посвећен овом граду - “Танго Бечкерек“, аутора Ђорђа Маринковића, компонован 1929. године. 

 

 

Жупанијски парк данас је заштићени споменик природе и јединствена зелена површина у центру Зрењанина, од око 7.000 квадратних метара и дендрофлором заступљеном са 40 биљних врста. Више од половине површине парка прекривају травњаци, донети у бусенима с томашевачких и орловатских ливада. Цветне рунделе пружају се на око 215 квадратних метара, а ту су и многе биљне врсте чија старост прелази стотину година. Највеће стабло дивљег кестена достигло је обим од готово три метра. Лети парк оживи жуборење фонтане увек окружене малишанима, а нема, ваљда нити једног детета рођеног и одраслог у Зрењанину које се није попело на успаваног каменог лава уз фонтану. 

 

 

Две скулптуре дело су Јована Солдатовића (1920-2005.) - „Дечак и лане“ и Томе Росандића (1878-1958.) - „Мала скица за коња“. Росандићев рад је заиста модел - за „коње вране“ пред улазом у Дом Народне скупштине Републике Србије у Београду, а није познато како је ова скулптура стигла до зрењанинског парка. 

 

 

Поред скулптуре „Дечак и лане“ налази се камена плоча четвртастог облика с ознаком „ФР“. Испод ње крије се фундаментални репер ФР-3119 - висинска кота града Зрењанина, укључена у мрежу државног геодетског координатног система.

 

Постављен у Жупанијском парку 1961. године, постао је део мреже нивелмана високе тачности, у коју је укључен већи број фундаменталних репера. Они доприносе одређивању насталих промена вертикалних померања земљине коре у одређеном временском интервалу. Зрењанински ФР-3119 пружа се 25 метара у дубину, вертикално је стабилизован с дубинским фундирањем, отпоран на јаке тектонске поремећаје и налази се на надморској висини 80.98 метара, што представља и званичну надморску висину града.

 

 

Улазна капија у Жупанијски парк из Улице Народног фронта јединствена је у овдашњој архитектури и вредан је занатски рад, с обиљем украса, док је на централном месту персонификација сунца, симбола моћи Жупаније. Зидани, рустични оквир ограде поседује барокне украсне елементе и вазу на врху. На сусретању ограде парка и јужног крила зграде налази се ниша уоквирена барокном едикулом, са тордираним стубовима и купастом надстрешницом од стакла и гвожђа. У ниши је пре Другог светског рата био смештен кип Светог Ивана Непомука, заштитника Монархије и стоне бискупске цркве Зрењанинске бискупије - Римокатоличке катедрале. Уклоњен је 1947. године, па поново урађен и враћен на исто место 16. маја 2008. године, на дан Светог Ивана Непомука.