Најчувеније обраћање с балкона

Балкон Градске куће, у временима без радија, телевизије, интернета и "друштвених мрежа", са ограниченим утицајем штампе и не баш завидним бројем довољно писмених да би је читали, често је био једино место у вароши и једини начин да се грађанству саопште значајне информације. Чинили су то углавном градски добошари, који су читали разне прогласе власти на главном тргу, али су вести о кључним и крупним историјским догађајима и турбуленцијама саопштаване од самих актера - војсковођа, генерала, председника, политичара...
 

 

Завршетак Првог светског рата 1918. године означио је и епохалну смену власти и смену држава на овим просторима, која је у нашем граду оличена у једном дану и једном догађају - обраћању с балкона Градске куће пуковника Драгутина Ристића, команданта пешадијске бригаде "Гвозденог пука Књаз Михаило", војне јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек. Између осталог, пуковник Ристић поручио је ослободилачкој војсци и народу окупљеном испред зграде:
"Сад сте, браћо и сестре Бечкеречани и сви присутни из целог Баната, под заштитом ваше браће - војске Краља Петра Првог. Под истом заштитом биће и све друге народности, које стотинама година живе са вама заједно, на негдашњој области Деспота Ђурђа Бранковића. Рад грађана жупаније и Великог Бечкерека, без разлике народности и вере, који није у злој намери и смишљено припремљен против војске и постојећег стања, имаће у пуном смислу заштиту моју и српских трупа".   
 

 

У знак сећања на тај 17. новембар, убрзо је на балкону, али не на огради, већ на фасади иза, постављена спомен-плоча са следећим натписом: "У име српске војске је са овога места 17. новембра 1918. године бригадир Драгутин Ристић пуковник објавио одушевљеном народу ослобођење града Великог Бечкерека". Израђена у чувеној овдашњој каменорезачкој радњи Тунер (чији је натпис у доњем десном углу), плоча је сведочила управо о вероватно најзначајнијем обраћању с тог места у историји Градске куће. Тада се налазила на аутентичном месту, најближем с ког се заиста грађанима обратио пуковник Ристић.

 

(Плоча на “поравнатој” балконској огради)
 

Касније је премештена на саму ограду, окренута ка тргу, због чега је ограда делимично била "поравната", да би, након обнове фасаде зграде 2004. године, плоча била постављена на зиду у холу у приземљу, десно од главног улаза у Градску кућу. На овом месту, међутим, тај историјски вредан натпис до данас изазива различите реакције, јер се Бригадир Ристић свакако није српској војсци и окупљеном народу обратио из хола зграде.  
 

 

Свеједно, та чињеница не умањује значај догађаја из 1918. године и значај који је имала сама Жупанијска зграда у тим тренуцима. У њој је и формално предата власт представницима нове државе и најчувеније варошко здање од тог 17. новембра више се није налазило на територији Аустроугарске монархије. По Драгутину Ристићу данас носи име улица којом се последњег ратног дана у Великом Бечкереку кретао ка центру града, а његове војничке заслуге део су свих прича о граду из те историјске епохе.