Стара Жупанија и првобитни изглед нове

Након одласка Турака, као крунска област, Банат је 1718. године директно припојен бечком двору. За првог гувернера Баната цар је поставио грофа Флоримунда Клаудија Мерсија, а доскора заборављену варош почињу да посећују и крунисане главе. После посете цара Јосифа Другог, у другој половини 18. века, највероватније је реализована идеја о изградњи зграде за потребе администрације Торонталске жупаније која је, након 228 година, обновљена 23. априла 1779. године. Јула те године обављено је именовање нових жупанијских службеника. Као краљевски комесар, на челу Жупаније нашао се гроф Кристоф Ницки, а наредне, 1780. године, устоличен је и први велики жупан - гроф Ђери Ференц.
 

 

У писму својој мајци, царици Марији Терезији, Јосиф Други каже да управо овде треба подићи административну зграду:
„По мом мњењу, Бечкерек је најздравије место у Банату… Ништа друго не недостаје, само да се изгради управна зграда за смештај канцеларија и архива…“
 

Речено - учињено. Прва жупанијска зграда, далеко скромнијих волумена од данашње Градске куће, подигнута је 1784. године и налазила се на свега десетак метара северније од будуће барокне архитектонске лепотице која ће постати препознатљиви симбол града на Бегеју. У употреби је, међутим, била сасвим кратко – непуне три деценије. Њени габарити видљиви су само на једном сачуваном плану, док фотографија, разумљиво је, из тог периода нема. 
 

 

Бечекерек је 1807. године задесила највећа катастрофа у његовој историји. Тридесетог августа је из градске пиваре избио пожар који се, ношен ветром, брзо проширио по вароши, гутајући у пламену готово све његове, махом трошне зграде. У згариште је претворена и жупанијска зграда, а с њом и многи архивски документи, сведочанство дотадашњег варошког трајања. За будуће хроничаре, тако, период пре великог пожара оставља довољно простора и за слободно конструисање појединих догађаја. Нема, међутим, места сумњама у историјске чињенице да је након пожара администрација Торонталске жупаније пресељена у Велики Сент Миклуш (Румунија), где остаје све до 1820. године. У алпинеуму у садашњој Градској башти налазе се остаци камења на којима је уклесана година 1784, период, дакле, када је подигнута прва жупанијска зграда. 
 

 

 

Власти након пожара доносе одлуку о градњи нове Жупанијске зграде и ангажују Јожефа Фишера, у то време познатог пештанског архитекту, који је лично руководио грађевинским радовима. Градња почиње 1817. године и траје наредне три године.
 

Подигнута у стилу класицизма, зграда је имала основу у облику ћириличног слова „П“. Централни ризалит (истакнути део фасаде грађевине) био је у партеру слободан, ослоњен на четири мермерна стуба, с широким улазом. На спрату је било два низа од по пет лучно завршених прозора, од којих су горњи били мали, тавански. Ризалит је имао отворен балкон. На крову је била уска атика и највероватније рељефни грб Жупаније.
 

 

Фишерово дело представља, уствари, централни део данашње зграде, који гледа ка градском тргу. За разлику од данашњег здања, централни део Фишеровог објекта није имао кубе (торањ), као ни бочне истакнуте прозоре - еркере. Широка тераса испред Свечане сале није била покривена. Ова зграда је обухватала фронтални део с погледом на трг и није имала крило. Тераса зграде била је једино место у граду пред којим су се одвијале све значајне манифестације и народна окупљања. Из времена када је и овде постала присутна фотографија (а то се догодило 1845. године, отварањем атељеа сликара и калиграфа Иштвана Олдала), сачувано је једино сведочанство о згради с високим кровом, без кубета и терасом, касније претвореном у балкон. Тај изглед зграда има, дакле, у периоду од 1820. до 1885. године, када почињу обимни радови на реконструкцији и доградњи након којих ће Жупанија добити садашњи изглед.