Пантелићев сат

У холу на спрату, пред улазом у Барокну салу Градске куће, налази се необичан "Пантелићев сат". Конструисан је 1902. године у чувеној земунској занатској радионици и ливници породице Пантелић и јединствен је по томе што његов механизам, захваљујући посебном систему преноса кроз таваницу зграде, истовремено покреће четири међусобно удаљена бројчаника - на самом сатном механизму, у Барокној сали, на фасадама ка Жупанијском парку и ка Тргу слободе.
 

 

 

Ливница "Пантелић" настала је од мале браварске радионице коју је Ђорђе Пантелић отворио 1854. године у својој породичној кући у Земуну. У њој су се ковале браве и кључеви, гвоздене ограде за балконе, степеништа и баште и пећи. Ливница је 1870. године почела да производи и звона и торањске сатове за цркве и најважније градске палате, а убрзо су њени сатови почели мерити време на црквеним торњевима широм Аустроугарске монархије. Звона и сатови са ознаком земунске радионице до данас су у функцији у више од 130 градских и сеоских храмова.
 

 

Намењен чиновницима у Жупанијској згради, али и грађанству ван ње, Пантелићев сат је показивао идентично време у Барокној сали, на балкону видљивом с градског трга, фасади окренутој дворишту зграде и у самом холу, на сатном механизму. Потреба за тачним временом унутар и изван зграде, као и симболика његовог "поклапања" и за власт и за "гласачко тело", довели су до израде таквог сата који остаје да пркоси времену као занимљиво техничко достигнуће и музејски експонат, изложен очима радозналаца и намерника у зрењанинској Градској кући.
 

Сат је до данас у функцији, уз потребу свакодневног механичког навијања посебном полугом - курблом. Последње "дотеривање" и подешавање сатног механизма обављено је почетком 2005. године, захваљујући знању и умећу зрењанинског заљубљеника у сатове, професора Ђуле Фелдешија.
 

 

Други сат у холу, од кованог гвожђа, смештен насупрот Пантелићевог, по свему судећи представља поклон у знак захвалности жупанијским властима занатлија који су, након реконструкције зграде, добили прилику да израде две гвоздене капије. На њему нема никаквих података о времену израде, али се на основу претходно поменутог претпоставља да је направљен око 1890. године.