Симболи на стаклу

Над главним спиралним степеништем зграде налазе се три највећа и најлепша витража која представљају симболично – Мудрост, Правду и Моћ (У оригиналним натписима на мађарском језику: Бöлцсессéг, Игазсáг, Хаталом). Дело су Едуарда Крацмана (Праг, 1847- Беч, 1922), најпознатијег витражисте друге половине 19. века у Мађарској и сина познатог чешког сликара Густава Крацмана. Посебно се истичу његови витражи постављени у црквама у Бечу, Братислави, Будимпешти, Клужу и Орадеи.  
 

Зрењанински витражи, постављени на отворима ка Градској башти, осим декоративне функције имају и уметничку вредност. Витражи су урађени захваљујући прилозима племства датим за поправку зграде након пожара 1902. године и у доњем десном углу сваког од њих приказани су грбови племићких породица.
 

 

На витражу који се налази крај левог степенишног крака и који персонификује „Мудрост“ је грб племићке породице Николић из Рудне, места у румунском делу Баната. Барон Федор Николић од Рудне (1836-1903) био је добротвор “Матице српске” и један од кандидата за наследника Кнеза Михајла Обреновића. Латински мото на грбу - Виртутум Неxу - значи “Врлином повезани”. 
 

 

На средишњем витражу, „Правди“, је грб немачке племићке породице Турн - Таксис (Тхурн унд Таxис), чији је кнез Егон Турн-Таксис (1832-1892) живео једно време у Ечки. Мото на грбу, “Перпетуа фиде”, значи “Верност у вечности”.
 

 

На витражу над десним степенишним краком, симболом „Моћи“, налази се грб породице Карачоњија из Беодре (данас Ново Милошево). Та породица, јерменског порекла, имала је поседе у више места у Банату, а Ласло Карачоњи од Беодре (1805-1869) се у више наврата налазио на челу Торонталске жупаније. Мото на грбу, “Пиетате, хоноре ет персеверантиа”, значи “Поштовањем, чашћу и истрајношћу”.
 

Витражи су “преживели“ оба светска рата и агресију на Југославију од стране чланица НАТО војног савеза 1999. године, током које је Зрењанин поштеђен разарања. Међутим, у незапамћеном невремену које је погодило град 1. септембра 2003. године, сви витражи су претрпели озбиљна  оштећења. Највише је страдала “Правда“, чија је фигура уништена готово у потпуности, а уместо ње зјапили су тужни отвори, кроз које се једино назирало лишће у Градској башти. Фигура “Моћи” остала је без лица, капе и штита, док је “Мудрост” оштећена у мањој мери и њен лик је сачуван у целини.

 

 

 

 

Реконструкција је обављена у сомборском Атељеу за витраж “Станишић“, а након поновног постављања витража урађена је и спољна заштита у виду жичане мреже. Нажалост, није било могуће реконструисати и оригинални потпис аутора, који се налазио на витражу “Правда”, те је на обновљеном витражу то поље замењено сличним као на другим витражима, али без икаквог натписа.
 

Ипак, траг о аутору остао је сачуван на витражу на преградним вратима десног крила зграде, која су некада, ходником на спрату, одвајала стамбене одаје Великог жупана од његовог радног кабинета. Крацманов потпис на стаклу непроцењиво је сведочанство о времену од пре, сада већ пуних 114 година, када ниједан детаљ на згради и њеном ентеријеру није препуштан случају.
 

И врата на улазу у ново, јужно крило крило зграде, такође су поседовала витраже, сада замењене стаклом. У витражима су урађени и прозори у свечаној, барокној сали, према балкону зграде и градском тргу. 
 

 

 

Симболи на стаклу тако до данас посматрају, размишљају и одмеравају. Сви изабрани народни представници у власти свакодневно, до својих радних места, пролазе поред Мудрости, Правде и Моћи, који их подсећају да у вршењу власти морају бити управо такви – мудри, праведни и снажни. А најтачнију и најобјективнију оцену о томе какви су заиста били, дају први наредни избори...