Почасни грађани

 

ЈОКАИ МОР (Комарно, Словачка, 19.02.1825. – Будимпешта, Мађарска, 5.05.1904.)
Мађарски књижевник, романсијер и драмски писац, национално оријентисан, политичар, дугогодишњи члан мађарског парламента (1867-1891). Изузетно плодан писац, написао је више од 100 романа и 1000 кратких прича, заступљених у више од 300 збирки, и превођен је на 25 језика. На његово стваралаштво утицало је и дугогодишње познанство са највећим мађарским песником Шандором Петефијем. Након револуције 1848. године одлази из Мађарске у Аустријску, да би се вратио 19 година и постао активан и у политичком животу. Најпознатија дела су му роман "Златни човек", из 1872. године, и новела "Црни дијамант", из 1870. године.
За почасног грађанина Великог Бечкерека (Зрењанина) проглашен је 1893. године.

 

 

МИХАЈЛО ПУПИН (Идвор, 9.10.1854. – Њујорк, САД, 12.03.1935.)
Физичар, проналазач, научник светског гласа, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања "Бели орао" Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Добитник је и Пулицерове награде (1924.) за аутобиографско књижевно дело "Од пашњака до научењака".
Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
За почасног грађанина Великог Бечкерека (Зрењанина) проглашен је 1921. године.

 

 

ЕДУАРД ЕРИО (Троа, Француска, 5.07.1872. – Лион, Француска. 26.03.1957.)
Француски државник, председник Владе Републике Француске у три мандата, министар иностраних послова и председник Парламента, предводник Радикал-социјалистичке партије од 1919-1955. године. Бавио се и књижевношћу - још 1931. објавио књигу "Сједињене европске државе", указујући на идеју европског уједињења. Други светски рат провео у немачком заробљеништву, а после рата наставља да се бави политиком и државничким пословима.   
После првог светског рата и блиског савезништва Србије и Француске, постаје један од најпопуларнијих светских политичара на овим просторима.
За почасног грађанина Великог Бечкерека (Зрењанина) проглашен је 1933. године.

 

 

ПЕТАР ЖИВКОВИЋ (Неготин, 1.01.1879. –  Париз, Француска, 3.02.1947.)
Генерал и политичар, председник Владе Краљевине Југославије, министар војске и морнарице. Учествовао је у Мајском преврату 1903. године, и оснивач је тајне официрске организације "Бела рука" која је била блиска престолонаследнику Александру I Карађорђевићу. Након увођења диктатуре, краљ Александар га поставља за првог председника владе и на тој дужности остаје све до априла 1932. године. Био је један од оснивача режимске Југословенске националне странке чији 1936. године постаје и председник. По избијању Другог светског рата 1941. одлази у емиграцију а 1943. је министар без порфеља, па помоћник команданта оружаних снага Краљевине Југославије. Након победе комуниста припремао је планове за контрареволуционарне акције.
За почасног грађанина Петровграда (Зрењанина) проглашен је 1936. године.

 

 

МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ (Чачак, 4.08.1888. – Буенос Аирес, Аргентина, 24.10.1961.)
Економист, професор Универзитета и политичар, председник Владе Краљевине Југославије. Радио је у Немачкој, Француској и Енглеској, да би се 1919. године вратио у Београд и запослио у министарству финансија. Политичку каријеру започиње пет година касније, када ступа у Владу Николе Пашића, са задатком да стабилизује југословенску монету. Иступа из Владе 1928. године. На политичку сцену поново се враћа након атентата на краља Александра и 1935. године постаје председник Владе. Осим деловања на унутрашњем политичком и привредном плану, остварио је и међународну сарадњу са дотадашњим противницима – Немачком, Италијом, Мађарском и Бугарском.
Кнез Намесник Павле га је сменио 1939. године, а следеће године је под утицајем Велике Британије протеран из земље. Године 1948. настањује се у Буенос Аиресу, у Аргентини, где је успоставио контакте са бившим поглавником НДХ др Антом Павелићем, да би 1954. године потписао са њим споразум о разбијању и подели Титове Југославије.
За почасног грађанина Петровграда (Зрењанина) проглашен је 1936. године.

 

 

ЈОСИП БРОЗ ТИТО (Кумровец, Хрватска, 25.05.1892. – Љубљана, Словенија, 4.05.1980.).
Вођа партизанског покрета у Другом светском рату, председник Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ), маршал Југославије и оснивач Покрета несврстаних. Као млад металски радник почиње да се ангажује у радничком покрету, учествује у Првом светском рату на страни Аустро-угарске монархије, када је и заробљен, а 1920. године ступа у Комунистичку партију Југославије (КПЈ). Године 1934. у Бечу узима псеудоним Тито. По избијању Другог светског рата предводи југословенске комунисте у борби против фашизма, а по ослобођењу стаје на чело новог режима и постаје председник Југославије.
Заузима кључне државне и политичке положаје и влада Југославијом пуних 35 година, балансирајући између источног и западног политичког блока, да би 1961. године постао један од оснивача и најутицајнији државник покрета несврстаности – скупа изванблоковских земаља. Године 1974. изабран је за доживотног председника СФРЈ и доживотног председника Савеза комуниста Југославије. Троструки је носилац ордена Народног хероја Југославије.
За почасног грађанина Зрењанина проглашен је 1962. године.

 

 

ЈОВАН ВЕСЕЛИНОВ ЖАРКО (Кумане, 20.01.1906. – Нови Сад, 1982.).
Народни херој СФРЈ, друштвено-политички радник, носилац Партизанске споменице 1941. године, учесник Другог светског рата и вођа оружане борбе народа Срема. После ослобођења земље обављао је најодговорније државне и функције у Савезу комуниста Југославије (СКЈ) – У Влади НР Србије био је министар аграрне реформе, затим министар индустрије, председник Планске комисије и председник Владе. Био је члан Савезног извршног већа, председник Народне скупштине НР Србије, председник Социјалистичког савеза радног народа Србије (ССРН), члан Извршног комитета ЦК СК Србије, члан ЦК СКЈ и члан Савета федерације. Орденом Народног хероја Југославије одликован је 1952. године.
За почасног грађанина Зрењанина проглашен је 1981. године.

 

 

ДРАГОСЛАВ АВРАМОВИЋ (Скопље, Македонија, 14.10.1919 – Роквил, САД, 26.02.2001)
Доктор економских наука, гувернер Народне банке Југославије, дописни члан Српске академије наука и уметности, творац антиинфлационог програма 1994. године. Био је саветник у Народној банци Југославије, радио у Светској банци, био саветник генералног секретара Конференције УН за трговину и развој УНЦТАД за питања економске сарадње земаља у развоју и за општа питања (у Женеви) и економски саветник Банке за трговину и развој у Вашингтону. Његовим програмом је 24. јануара 1994. заустављена хиперинфлација у Југославији, једна од највиших до тада забележених у светској економији.
Био је лидер политичког Савеза за промене, а октобра 1994. изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности.
За почасног грађанина Зрењанина проглашен је 1994. године.