Стабло тисе, "чуваркућа" Градске куће

 

 

 

 

Најпознатија зрењанинска тиса, историјски повезана са Градском кућом и њеним непосредним окружењем, засађена је око 1890. године, о чему сведоче фотографије настале у том и нешто каснијем периоду. То је период непосредно након реконструкције и доградње зграде, када је формиран и Жупанијски парк у ком, око фонтане, такође расте неколико стабала тисе. Још један примерак, али скромнијих димензија, расте уз десно крило зграде. 

 

 

 

 

На бројним старим фотографијама Градске куће, с обзиром на његов доминантан положај, видљиво је и стабло тисе, те се кроз време и промене на самој згради, њеном окружењу и Тргу слободе, може пратити и раст тог стабла. Ова тиса је, уз зграду, такође сведок свих историјских збивања на градском тргу. С обзиром да још није достигла уобичајену величину и да се, иако је превалила један век, сматра младом, наставиће да расте, заједно са градом и тргом и даље пратећи све промене на њему. Добила је посебно место на новом Тргу слободе, око ње је постављен нови травњак и проширена зелена површина на којој се налази. Поред ње више неће пролазити моторна возила, што јој доноси додатни квалитет и здравију животну средину.              

 

 

 

 

Да ли се симболика тисовог дрвета може везати за збивања унутар "прве" зграде Зрењанина и људе који су у њој доносили све најзначајније одлуке везане за функционисање града? У српском народу влада веровање да тиса укућанима доноси здравље и дуговечност, а растерује уроке, зле духове и вештице. Понегде се верује да ивер од тисовине међу новцем чува исти од потрошње. Од тисиног дрвета правиле су се кашике, штапови, огрлице, црквени крстићи. Магична моћ тисе објашњава се њеном дуговечношћу, јер може да живи и више од хиљаду година.

 

Коначно, семенке плода тисе су отровне, баш као и листови, док је црвени семени омотач сочан и сладак. Због свега наведеног, често се баш тиса сади у кућном окружењу, како би чувала и дом и његове станаре. 

 

 

Стабло тисе можда ће наџивети и саму Градску кућу, а можда и нестати у вихорима непредвидивих животних укрштања и размимоилажења, ко зна. Данас је она један од симбола града на Бегеју, баш као и зграда у чијој је заштитничкој сенци расла и зимзелену крошњу ширила свих бурних прохујалих и година чији смо савременици…